Piše Nikola M. Jovanović: Šta sve Vučić prećutkuje

Optužio ih je da žele da dođu na vlast da bi krali, da birače opozicije ne zanima koliko košta mleko jer pripadaju bogatijem sloju. Uz spin taktiku obrnutog ogledala u kojem često opoziciji pripisuje ono što vlast sa njim na čelu misli i radi, zaigrao je na podeli među građanima. Srbija je počela da se ujedinjuje oko pitanja iskopavanja litijuma i to, misli Strateg, treba sprečiti po svaku cenu.

Činjenica je da Vučićev režim ne želi raspravu o litijumu i povratak te teme na velika vrata, ali pristaje na činjenicu da će debata biti u Skupštini, po pravilima koja idu na ruku većine. Opozicija je ipak Velikog barum baruma ostavila van terena odbijanjem da on prisustvuje sednici jer nema ovlašćenja po Ustavu. Tako će u prvu liniju odbrane Vulin, Jovanov, pored Brnabićeve, dok će uskakati razni bakareci i atlagići.

Za najvernije „advokate“ predsednika se dreši kesa pa se može čuti kako oni dobijaju skupa kola, nekretnine do kojih inače ne bi došli ni u najluđim snovima.

Kad se već razbacuje novcem građana, nije zgoreg stalno obnavljati garderober predsednika, pa saznajemo da se za njegove potrebe nabavljaju farmerke od 2.000 dolara. Kontroverzni biznismeni namireni su iz projekta Expo, Amerikanci prećutnim pristupom odricanja od suvereniteta na Kosovu, Rusi niskom rudnom rentom kao i Kinezi, dok Peking može da računa i na prećutno pristajanje na zagađivanje životne sredine.

Zarad novog prećutnog pristanka građana na pretvaranje Srbije u deponiju na obodu EU uključio je sve motore - celu propagandnu mašineriju i poslušnike, vazala željnih nekog parčeta koristi za koji, bez sekunde ramišljanja, trampe zdravlje i budućnost svih građana.

Sa druge strane, opozicija će sednicom o litijumu dobiti priliku za obraćanje širokom auditorijumu koji će sigurno pratiti sednicu s obzirom na to da je tema stigla do svakog zaseoka u Srbiji. Ono što moraju da urade je da se obrate i onima koji za njih ne glasaju i na najednostavniji način objasne nesporne razloge zašto litijum ne treba kopati u Srbiji. Sednica će biti prilika da pokažu dokle su spremni da idu u odbrani prava građana i da li imaju snage bar da zaljuljaju fotelju Velikog barona ( ah izvinite, barum baruma).

Sednica bi morala da bude inicijalna kapisla za novu pobunu protiv litijuma, jer deluje da je sve utihnulo i ljudi su razočarani, a Vučić će u slučaju neuspeha moći da slavi novi opstanak na vlasti.

Moći će da nastavi sa prećutnim „deliverovanjem“ svega što mu bude zatraženo ili sa Zapada ili Istoka čineći Srbiju zemljom jeftine radne snage i prljavih tehnologija u kojima će da se gušimo jer naprednjaci vode zemlju po sistemu posle „nas potop“.

Ako prođe kopanje litijuma, Vučiću koji je Kosovo stavio na srebrni tanjir pred Zapad ostaje još samo da „privoli“ građane na ulazak u NATO. Imajući u vidu da računa na režimsku propagandnu mašineriju kombinovanu sa razbacivanjem para iz budžeta i ucenama i pretnjama, ne bi me iznenadilo da to bude njegova poslednja karta na koju će zaigrati.

Govorio je on i o tome da ne da Kosovo pa je prećutno, ispod stola, u dilovima samo njemu poznatim, kada nema svetla kamera i nameštenih pitanja, pristajao na odricanje od svete srpske zemlje. Zato ne bi trebalo da iznenadi nešto što on sada navodi kao nemoguće, a to je ulazak u NATO. Za njega lično to je samo još jedan potez koji umiruje njegov komplekse i zbog toga će posegnuti i za njim bez obzira na bombardovanje 1999. godine. Dogovor će napraviti u senci, u nekoj kancelariji, dok istovremeno pod svetlom reflektora bude branio ono što je već prodao zbog lične koristi. Zato je bitka protiv kopanja litijuma važna, jer ako padne i to uporište ujedinjenog naroda, Vučić će samo još lakše donositi odluke suprotne volji građana.