Studentska lista najavljuje departizaciju javnog sektora, proveru zapošljavanja i pripremu novog zakona o radu

On je, u razgovoru za FoNet, naveo da departizacija podrazumeva vraćanje na posao radnika koji su u prethodne dve godine otpušteni zbog podrške studentskim i građanskim protestima, kao i preispitivanje zapošljavanja koje se trenutno odvija u pojedinim državnim institucijama i javnim preduzećima, a koje, kako je ocenio, nije zasnovano na realnim potrebama, već ima za cilj dodatno otežavanje tranzicije vlasti.

"Istovremeno će se započeti na komplementarnim aktivnostima promene ekonomske politike i izrade novog zakona o radu, uz aktivne konsultacije sa svim relevantnim partnerima", rekao je Reljanović, koji je 108. na Studentskoj listi.

Imajući u vidu da međunarodni standardi rada propisuju detaljnu proceduru konsultacija sa socijalnim partnerima, urgentne izmene propisa neće biti sprovođene na brzinu, već na srednji rok, kroz koordinisanu izradu više zakonskih tekstova, uključujući zakone o radu, tržištu rada, položaju osoba sa invaliditetom na tržištu rada i štrajku.

Govoreći o najavama zatvaranja fabrika i mogućnosti da veliki broj radnika ostane bez posla, Reljanović je ocenio da je za takav ishod isključivo odgovorna odlazeća vlast, zbog pogubne ekonomske politike koju vodi već 14 godina.

"Njeni efekti su počeli da se osećaju još pre nekoliko godina, da bi sadašnje najave odlaska bile samo nastavak tog talasa neuspeha", istakao je on.

Kao primer naveo je fabriku Drekslmajer u Zrenjaninu, koja je još 2025. godine najavila smanjenje proizvodnje i postepeno gašenje, ističući da njen odlazak nema veze sa promenom vlasti, već sa neodrživošću koncepta "trke do dna", odnosno privlačenja stranih investicija po svaku cenu, uz obilate i ekonomski neopravdane povlastice i subvencije.

Kako je objasnio, takva ulaganja bila su po pravilu usmerena na uzak krug delatnosti koje se bave proizvodnjom poluproizvoda, manuelnim poslovima sa niskim zaradama i bez profesionalne perspektive za zaposlene.

Nakon što se u okviru urgentnih mera napravi presek stanja nezaposlenih, biće procenjeno da li je moguće pomoći radnicima kroz hitne programe prekvalifikacije ili druge instrumente koji bi im olakšali period do pronalaska novog zaposlenja.

On je ukazao da na osnovu važećeg Zakona o radu nije moguća veća zaštita od otpuštanja, dok eventualno kratkoročno finansijsko zbrinjavanje zaposlenih u fabrikama koje se gase prvenstveno zavisi od pregovaračke snage sindikata ili drugih predstavnika radnika.

Kada je reč o kontroli poslodavaca i poštovanju njihovih obaveza prema zaposlenima, plan Studentske liste je da se inspekcija rada postavi na novim temeljima, sa značajno većim ovlašćenjima, ali i većom odgovornošću.

"Cilj je da se poveća broj inspektora rada, kao i da im se pruže kvalitetniji uslovi rada od sadašnjih", rekao je Reljanović, dodajući da postoje brojna pozitivna iskustva iz drugih zemalja regiona i Evrope na osnovu kojih će se raditi na prevazilaženju postojećih nedostataka u nadležnostima inspektora.

Istovremeno će biti organizovan efikasniji sistem unutrašnje kontrole, uz nultu toleranciju prema koruptivnom ponašanju i drugim vrstama pritisaka na inspektore rada.

Govoreći o sektorima u kojima su zaposleni najugroženiji, posebno je izdvojio građevinarstvo i velike proizvodne sisteme, pre svega kada je reč o bezbednosti na radu.

Kao značajan problem naveo je i praktično nekontrolisan priliv stranih radnika koji, prema njegovim rečima, često rade u uslovima modernog ropstva, zbog čega je za njihovu zaštitu pripremljen poseban set urgentnih mera.

U ostalim delatnostima neće biti posebnih sektorskih mera, ali će se kroz opšti paket aktivnosti i efikasniji sistem kontrole posebna pažnja posvetiti postupanju poslodavaca u vezi sa rasporedom i trajanjem radnog vremena, kao i obračunom i isplatom zarada, što su, kako je ocenio, problemi koji su u prethodnom periodu najviše pogađali radnike.

Reljanović je najavio i značajne promene u radu Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), navodeći da su socijalni partneri praktično ujedinjeni u kritikama njenog dosadašnjeg rada i oceni da je neophodno drastično promeniti njenu poziciju.

Prema njegovim rečima, već su pripremljene analize koje se odnose na proširenje obuhvata osiguranja za slučaj nezaposlenosti, kao i na (ne)efikasnost takozvanih aktivnih mera zapošljavanja.

"Pristup će biti sasvim izmenjen, fokusiranjem na individualnu podršku svakom nezaposlenom licu koja sada praktično izostaje", rekao je Reljanović.

Programom Studentske liste predviđeno je i osnivanje instituta za tržište rada kao srednjoročna mera, po uzoru na slične analitičke i istraživačke jedinice u Evropi i svetu. Taj institut preuzeo bi analitički deo nadležnosti NSZ, planiranje potreba tržišta rada i poslove povezivanja privrede, obrazovanja, radnika i drugih aktera na tržištu rada.

Na pitanje da li će biti nastavljena politika subvencionisanja stranih investitora po svakom otvorenom radnom mestu, Reljanović je odgovorio da se takva politika tokom godina pokazala kao besmislena i ekonomski neisplativa, zbog čega u postojećem obliku sigurno neće biti nastavljena.

"To, međutim, ne znači da će država prestati da podržava privredu. Subvencije neće biti ograničene na strane investitore, naprotiv, postoje planovi kako da se ulaganja u domaću privredu drastično uvećaju", istakao je on.

Podršku će, kako je najavio, dobiti inovativne ideje i ozbiljni biznis planovi za visokospecijalizovane i visokoprofitabilne delatnosti, kroz stvaranje optimalnih uslova za njihovo sprovođenje.

Studentska lista planira i uvođenje mogućnosti četvorodnevne radne nedelje kroz novi Zakon o radu, pri čemu bi poslodavci i sindikati, odnosno radnici, imali slobodu da takav model prilagode specifičnostima svojih delatnosti.

"Jedino pravilo koje će se kroz zakon nametnuti biće da skraćivanje punog radnog vremena ne sme podrazumevati smanjenje zarada“, rekao je Reljanović.

Kako je objasnio, radnici bi i dalje radili puno radno vreme, ali bi ono bilo drugačije organizovano, dok bi vrednost njihovog rada ostala nepromenjena, pa prelazak na četvorodnevnu radnu nedelju ne bi mogao da bude iskorišćen kao zakonski osnov za smanjenje postojećeg nivoa zarada.