"Šamarali su me. Rekli su mi da će me odvesti u Ritopek i samleti": Ispovest studenta Dragoslava Milojevića, prve žrtve Marka Krička

Student istorije Filozofskog fakulteta u Beogradu, Dragoslav Milojević, po prvi put, otkriva sve detalje noći koje će zapamtiti za ceo život, noći kada se sreo oči u oči sa Kričkom.

"Bili smo na protestu ispred zgrade Republičke izborne komisije (RIK) i krenuli smo ka Londonu, kada smo primetili da su nas opkolili policajci u civilu. BIlo nas je trojica. Zaustavili su nas, pokazali značke. A onda su nas ti policajci predali Kričkovim ljudima. Odvojili su me i stavili u kola, imao sam lisice na rukama. Nabili su mi kapu preko lica a onda su počeli da me tuku, odmah tu, u terencu "micubiši pajero". Udarali su me po glavi metalnim pendrekom (teleskopskom palicom). Ošamutili su me i odvezli negde, u neki podrum policijske zgrade. Ne znam da li je to bio 29. novembar ili zgrada MUP u Kneza Miloša", priseća se te večeri Dragoslav.

Ne zna tačno ko ga je sve ispitivao, prepoznao je da je to bio Marko Kričak, dok su pojedini preko lica imali navučene fantomke.

"Lupali su mi šamare. Pretili da će me ubiti. Rekli su mi da će me voditi u Ritopek i da će me samleti. Onda su rekli da moram da priznam nešto, da su mi Dragan Đilas i Marinika Tepić dali pare da izazivam nerede ispred RIK-a. Bio sam zbunjen, pa su me snimali mobilnim telefonom nekoliko puta. Nakon što su me primorali na to lažno priznanje, prebacili su me u stanicu policije Stari Grad. Ja Dragana Đilasa i Mariniku Tepić u životu nisam video - ni pre, ni posle. Ne znam te ljude. Znam samo da me je Marinika Tepić pominjala da nekoj konferenciji za medije, ali to je jedina veza među nama", objašnjava Dragoslav Milojević.

Ali, tu nije bio kraj muka uhapšenog studenta. Pozlilo mu je i pozvana je Hitna pomoć.

"Neki poručnik se drao na mene, kako me nije sramota. Bio sam kontuzovan od udaraca u glavu, gubio sam svest. Ja patim od astme, depresije.... Ja sam im rekao da mi nije dobro. Hitna pomoć je došla, konstatovali su mi povrede, još imam tu povrednu listu, ali me nisu prevezli u bolnicu nego sam ostao u ćeliji. Još jednom je kasnije dolazila Hitna pomoć. Doneli su mi da potpišem svoju izjavu, ali video sam da nije bila uobičajena, regularna. Bio sam uplašen, potpisao sam. Na kraju su me pustilli, a u režimskim medijima pojavio se onaj lažni snimak. Prvo, ja nisam napao predsednika izborne komisije, toga nema u krivičnoj prijavi koju je policija podnela protiv mene, zapravo u njoj se pominje ime nekog Miloša Zdravkovića", kaže Milojević.

Kada je izašao na slobodu, Dragoslav je dao izjavu za portal Nova.rs, ali pritisci se tu nisu završili. Naprotiv.

"Ja sam živeo u Studentskom domu "Slobodan Penezić Krcun" na Zvezdari. Policajci su dolazili kod upravnice Jelene Bajić, a u jednom trenutku su i mene kontaktirali, hteli su da me kupe za sitne pare. Rekli su da će mi platiti nekoliko meseci sobu, ali ja nisam pristao. Onda sam izbačen iz doma. Nikakvu opomenu nisam dobio, ni dan danas nemam nikakav papir o raskidu ugovora. Ja sam iz siromašne porodice, iz Jagodine i svaki dinar nam znači. Jedino što želim je da završim fakultet i jednog dana postanem profesor istorije. Znam da je onaj Milenko Jovanov u parlamentu rekao da sam zaostao u razvoju. Pa ja sam sa 18 godina bio pobednik republičkog takmičenja u istoriji, strašno je da neko takve stvari govori", ogorčen je student Milojević.

U njegovo ime podneta je krivična prijava protiv Krička i protiv MUP Srbije. Kaže da posledice oseća i danas.

"Dugo sam imao osećaj da me neko prati, da me špijuniraju. Ćutao sam, bio sam uplašen. Ipak, neću odustati od borbe. Oni treba da odgovaraju za bol koji su naneli mojoj majci i meni", kaže student istorije Dragoslav Milojević za portal Nova.rs.

Studentksi dom bez odgovora

Redakcija portala Nova.rs poslala je pitanja u vezi tvrdnji Dragoslava Milojevića o njegovom izbacivanju iz studentskog doma, ali odgovor do sada nismo dobili.