Piše Nikola M. Jovanović: Preterano?

Spor je nastao oko zapisnika sa prethodne sednice, kojim nije bio zadovoljan član VST Boris Pavlović, a Dolovčeva nije smatrala potrebnim da se sednica vraća na to. Sumnja u izgovoreno nije nestala, a mogla je da je Dolovčeva dozvolila da se izmeni zapisnik sa prethodne sednice ili da se bar o tome raspravlja. Ona je to sasekla kao mačem, pa je onda usledilo i pitanje kolega iz VST gde žuri, na šta je odgovorila: „Šta vas briga gde ja žurim?“ Posle takvog nastupa tužiteljke i dalje ne deluje preterano da je kolegu nazvala „kretenom“.Problem je, po meni, manji u toj reči koja, ako je izrečena, zahteva izricanje disciplinske mere tužiteljki, već daleko značajniji u načinu na koji se ponašala Dolovčeva. Tužiteljka nije imala razloga da zbog zapisnika reaguje kako je reagovala. Ušlo se u ekspertska tumačenja snimka, ali dobar deo javnost i dalje veruje da je tužiteljka izgovorila reč koja joj ne priliči.VST je tu uskočio i ponašao se po sistemu „ne dam Dolovčevu“ i rekao da je sve pogrešno protumačeno. Da se razumemo, voleo bih da imamo Visoki savet tužilaštva koji je u stanju da vrhovnoj tužiteljki izrekne disciplinsku meru zbog nedoličnog ponašanja, ali daleko bi mi više, a verujem i građanima, značilo da javnost i dalje ima uvid u to kako se radi u telima, koja su, na izvestan način, garanti nezavisnosti pravosuđa.Umesto da se pitanje o dopuni zapisnika reši na sednici, tužiteljka je ušla u konflikt sa članom Saveta, stiče se utisak iz razolga jer joj se činilo da to može, a zapravo svojim stavom emitujući samovolju. To vidim kao ključni problem sa snimkom sa te sednice.Videvši kako se ponaša na sednici, samo su pojačana uverenja značajnog dela građana da ona „vedri i oblači“ tužilaštvom, koje u pipavim predmetima sa političkim vezama vlasti i organizovanog kriminala uglavom ostaje nemo.Onda se građanin koji je gledao snimak seti stenograma skupštinske rasprave u kojima je ministar policije optužio Nemačku da ne da podatke o ubistvu Olivera Ivanovića. Seti se „vađenja“ na nepotpun stenogram u kojem je nedostajao, po tvrdnjama ministra Gašića, znak pitanja.A onda se seti nedavnog izvinjenja Aleksandra Vučića nemačkoj administraciji zbog Gašićevih reči.Predsednik očigledno i ne bez razloga veruje da će on sve poneti na svojim plećima noseći štit sazdan od rejtinga čestih i skupo plaćenih istraživanja agencija javnog mnjenja. I da je to to. Nema odgovornosti. Samo će reći „ja sam kriv“.Ono što je zajedničko Gašiću, Dolovčevoj i Vučiću je bežanje od odgovornosti.Gašić bi u nekoj drugoj zemlji bio smenjen zbog izuzetno nesmotrene i neutemeljene izjave, ako već ne bi mogao sam da shvati razmere svog postupka. Tužiteljka bi, ako je rekla da je kolega kreten, disciplinski odgovarala, a posle bi se pokrenula rasprava i o njenoj odgovornosti, jer je, umesto da razgovara o problemu koji se pojavio, sprečila dalju raspravu računajuči na svoj položaj u tužilačkoj hijerarhiji. Kada je za tako nebitnu stvar ovako reagovala, kako reaguje povodom slučajeva zbog kojih zna da zazvoni telefon „odozgo“.I na kraju, predsednik koji je spreman da sve „pokrije“ svojim „evo ja sam kriv“ – njegovim viđenjem preuzimanja odgovornosti. Ne traži od premijerke smenu ministra Gašića, jer i kad traži, a poznato je ono: „Mićo ti vidi šta ćeš“, Mića završi udobno ušuškan kao savetnik iako je prethodno napravio gubitak od najmanje milijardu evra.Politika neodgovornosti nalazi se u srži shvatanja ove vlasti. Zato su ugasili Anketni odbor u „Ribnikaru“, zato smenjuju policijske inspektore Milenkovića i Mitića.Preterano? Molim vas stavite znak pitanja na kraj, da se bar vadimo da deluje drugačije.