Piše Nikola M. Jovanović Predsednik ovde jeste kralj

I dok se u Americi reaguje i na pomisao mogućeg pritiska na pravosuđe, sudije i tužioci u Srbiji uglavnom su pod direktnim uticajem izvršne vlasti.Imena tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović, kao i tužioca Predraga Milovanovića ili sudije Miodraga Majića su zapravo pre izuzetak nego pravilo i potvrđuju da pravosuđe nije nezavisno.Zapravo ovde predsednik jeste kralj, a tužilaštvo je samo produžena ruka vlasti bez obzira na sporadične slučajeve ljudi koji nisu spremni da prodaju svoj integritet radi komfora i napredovanja.Poslednji u nizu slučajeva koji o tome govori je kada generalni sekretar Skupštine Srbije nije hteo da overi tekst izglasanog Zakona o planiranju i izgradnji, čime je, kako kaže, opozicione poslanike onemogućio da Ustavnom sudu predaju zahtev za ocenu ustavnosti, a redovni postupak koji je opoziciji na raspolaganju može da traje nekoliko godina.U uređenoj zemlji generalni sekretar Skupštine Srbije bi odgovarao po službenoj dužnosti za takav propust i na to bi reagovali tužioci.To što je predsednik brzo potpisao ukaz kojim se potvrđuje taj zakon, kako je ukazala Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji, znači izigravanje instituta ukaza i mogućnosti prethodnog ispitivanja ustavnosti.Jer šta ima da se preispituje sporan zakon koji će tajkunima bliskim vlasti omogućiti da dobiju atraktivne lokacije bez plaćanja konverzije zemljišta.Samo su u pitanju neke milijarde, koje će postati njihove, a za to će, siguran sam, naći način da se revanširaju režimu koji im je to omogućio.U Srbiji, kada se spomene vladavina prava, svi počinju da zevaju.Misle da će se ući u neku nerazumljivu pravničko-birokratsku raspravu.Zapravo ne postoji ništa konkretnije, što bi rekle kolege „životnije“, od borbe za vladavinu prava.Ona podrazumeva i pravo da deca političkih protivnika imaju mogućnost da idu u vrtić, poput situacije u Pećincima, gde je troje dece diskriminisano, jer su im roditelji članovi opozicionih stranaka.Ta bobra podrazumeva i mogućnost sprečavanja donošenja zakona koji je protivan Ustavu, a u interesu tajkuna.Ta borba podrazumeva i da niko ne može da vas natera da podržavate vlast, jer ste zaposleni u javnom preduzeću.Pritisci na zaposlene u javnim preduzećima ovde su svakodnevica.U svim tim slučajevima, u državi u kojoj vlada pravo, građani bi mogli da računaju na sudije i tužitelje kao zaštitnike zakona i saborce u borbi za njihova prava.Ovde ne.Američki pravosudni sistem i naš se razlikuju, ali suština bi trebalo da bude ista.Amerikanci su prepoznali da sem zaštite prava i sloboda građana, pravosuđe garantuje i jednaku tržišnu utakmicu u kojoj su pravila ista i važe za sve.Zato ovde nema prave države.Jer u državi kojom ne caruje pravo, stoluje predsednik koji se pita za sve.Od imenovanja ministra i premijera do zapošljavanja domara u nekoj opštini.Takav predsednik može da naredi ili odobri da neko dobije posao, može da raspolaže novcem iz budžeta kako hoće, da otvara fabrike gde njemu zbog rejtinga odgovara, gradi puteve i mostove...Vladavina prava u direktnoj je suprotnosti sa autokratskim režimom koji oličava Vučić.U situaciji kada je rejting SNS u padu, on nudi izbore na svim nivoima iz isključivo jednog razloga - kako bi ugasio proteste čiji su zahtevi u suštini borba za uređenu državu u kojoj većina mora da poštuje zakone.