1
Neka nove masovne pucnjave i ubistva koja, na žalost ne možemo da isključimo, postaće izolovani slučajevi samo u uređenom, a ne u duboko podeljenom društvu ogrezlom u korupciju i nasilje.
Slušam pozive na nultu toleranciju na nasilje kao odgovor na masovna ubistva na Vračaru i Mladenovcu. Podrška naravno. Međutim, jasno je da do toga nećemo doći za dan, niti ćemo doći lako.
Prvo, zbog toga što da bi do nulte tolerancije na nasilje došli moramo da budemo kao društvo spremni da prestanemo da tolerišemo nasilje. Jer to je direktno povezano sa vrednostima u koje verujemo. Drugo, vrednosti u koje verujemo blede pred prećutkivanjem davanja mesta kriminalcima u medijima, “brzom” životu koji se propagira sa nekih elektronskih preduzeća tako bi ih nazvao. Isti onih preduzeća elektronskog sadržaja sa kojih dolaze poruke da su oni koji misle drugačije “izdajnici”, “strani špijuni”, “plaćenici”, braneći poziciju vlasti.
PROČITAJTE JOŠ
Došli smo do trenutka kada je atmosfera toliko uzavrela da pojedinci smatraju da imaju dozvolu da “uzmu stvari u svoje ruke” jer, što se njih tiče, države nema.
Surova realnost nas je sustigla prethodnih dana kada je dečak pobio vršnjake sa kojima je išao u školu. Danima žalosti dodaje se sada i teška vest da je napadač usmrtio osam osoba u selu kod Mladenovca.
Možda je šaržer u ruke napadača na Vračaru napunjen devedesetih i stavljen na sto kako je to naveo glumac Srđan Timarov, ali daleko od toga da društvo prećutkuje činjenicu da se na taj isti sto i danas “dodaju novi šaržeri” za napadače koji samo traže povod ili opravdanje za masovna ubistva.
Timarov navodi da je bio svedok kada je, pre 30 godina, nastajalo “vreme ništavila, nasilja I zla” i kako su oni koji su služili za podsmeh i etalon onoga kako ne treba – primitivni, besmisleni, nevaspitani počeli da se proizvode kao primeri naših uzora.
Činjenica je da iz te fabrike sa trake izlaze “prozvodi” koji su samo prilagođeni današnjoj javnosti, a površnost društvenih mreža i lažne vesti samo im idu na ruku i pojačavaju utisak.
Kada država, koju čini samo jedan čovek, odluči da se obračuna sa počiniocima strašnih nedela koja ostaju urezana u pamćenju svakog čoveka koji živi ovde , mora to da radi u nameri da se stvarno građani osete sigurnije, a ne samo da se on oseti sigurnije posle istraživanja koja mu stižu na sto.
Jer ne može Vlada samo da usvoji predloge predsednika kao protočni bojler. Mora da pozove najstručnije psihologe, krivičare i stručnjake za bezbednost i na osnovu preporuka donese odluke koje će sprovesti u delo i koje će umiriti građane ove zemlje. Ne može da ih u trenucima žalosti još dodatno zabrinjava tvrdnjama o terorističkom aktu, a da za to nema nijedan podatak koji je iznela koji ukazuje na tako nešto.
U slučajevima koji su potresli zemlju vlast se brinula samo da objasni kako sistem nije zakazao. Ne zbog toga da se ne stvara panika, nego kako bi prikrili paniku u svojim redovima jer je razotkrivena vlast koja ne zna šta radi. Zbog te panike pristupili su onome što znaju, medijskom spinu kao ultimatinom oružju i “pretnjama” tipa – sve ću da im kažem u ponedeljak.
Kome i šta da kažete? Zbog čega? Zbog toga što postavljaju pitanja? Zbog toga što imaju problem sa iznošenjem podataka iz istrage ? Zbog toga što postavljaju pitanje odgvornosti? Zbog toga što je očigledno da se niko ne smatra odgovornim dovoljno da podnese ostavku?
Predsednik je najavio potpuno razoružavanje Srbije. To jeste jedan od načina da se nosimo sa ovim tragedijama koje su nas zadesile. Ali samo ako pod razoružavanjem podrazumevamo i pokušaj da podignemo poklopac i pustimo pritisak iz lonca isključivosti, osvetoljubivosti I ksenofobije garniranog nasiljem i prostaklukom koji se već deceniju prećutkuje.
Jer slučajeve koji su nas duboko ranili svi gledaju kao vrhunac atmosfere koja se iz dana u dan podgreva, zbog igranja sa nacionalizmom oko rešavanja problema Kosova i priitisaka da se Rusiji uvedu sankcije.
Neka nove masovne pucnjave i ubistva koja , na žalost ne možemo da isključimo, postaće izolovani slučajevi samo u uređenom, a ne u duboko podeljenom društvu ogrezlom u korupciju i nasilje.
Tek sa kad društvo odluči da takvu atmosferu više ne toleriše postavićemo temelje sistemske borbe protiv nasilja. Slušam pozive na nultu toleranciju na nasilje kao odgovor na masovna ubistva na Vračaru i Mladenovcu. Podrška naravno. Međutim, jasno je da do toga nećemo doći za dan, niti ćemo doći lako.
Prvo, zbog toga što da bi do nulte tolerancije na nasilje došli moramo da budemo kao društvo spremni da prestanemo da tolerišemo nasilje. Jer to je direktno povezano sa vrednostima u koje verujemo. Drugo, vrednosti u koje verujemo blede pred prećutkivanjem davanja mesta kriminalcima u medijima, “brzom” životu koji se propagira sa nekih elektronskih preduzeća tako bi ih nazvao. Isti onih preduzeća elektronskog sadržaja sa kojih dolaze poruke da su oni koji misle drugačije “izdajnici”, “strani špijuni”, “plaćenici”, braneći poziciju vlasti.
Došli smo do trenutka kada je atmosfera toliko uzavrela da pojedinci smatraju da imaju dozvolu da “uzmu stvari u svoje ruke” jer, što se njih tiče, države nema.
Surova realnost nas je sustigla prethodnih dana kada je dečak pobio vršnjake sa kojima je išao u školu. Danima žalosti dodaje se sada i teška vest da je napadač usmrtio osam osoba u selu kod Mladenovca.
Možda je šaržer u ruke napadača na Vračaru napunjen devedesetih i stavljen na sto kako je to naveo glumac Srđan Timarov, ali daleko od toga da društvo prećutkuje činjenicu da se na taj isti sto i danas “dodaju novi šaržeri” za napadače koji samo traže povod ili opravdanje za masovna ubistva.
Timarov navodi da je bio svedok kada je, pre 30 godina, nastajalo “vreme ništavila, nasilja I zla” i kako su oni koji su služili za podsmeh i etalon onoga kako ne treba – primitivni, besmisleni, nevaspitani počeli da se proizvode kao primeri naših uzora.
Činjenica je da iz te fabrike sa trake izlaze “prozvodi” koji su samo prilagođeni današnjoj javnosti, a površnost društvenih mreža i lažne vesti samo im idu na ruku i pojačavaju utisak.
Kada država, koju čini samo jedan čovek, odluči da se obračuna sa počiniocima strašnih nedela koja ostaju urezana u pamćenju svakog čoveka koji živi ovde, mora to da radi u nameri da se stvarno građani osete sigurnije, a ne samo da se on oseti sigurnije posle istraživanja koja mu stižu na sto.
Jer ne može Vlada samo da usvoji predloge predsednika kao protočni bojler. Mora da pozove najstručnije psihologe, krivičare i stručnjake za bezbednost i na osnovu preporuka donese odluke koje će sprovesti u delo i koje će umiriti građane ove zemlje. Ne može da ih u trenucima žalosti još dodatno zabrinjava tvrdnjama o terorističkom aktu, a da za to nema nijedan podatak koji je iznela koji ukazuje na tako nešto.
U slučajevima koji su potresli zemlju vlast se brinula samo da objasni kako sistem nije zakazao. Ne zbog toga da se ne stvara panika, nego kako bi prikrili paniku u svojim redovima jer je razotkrivena vlast koja ne zna šta radi. Zbog te panike pristupili su onome što znaju, medijskom spinu kao ultimatinom oružju i “pretnjama” tipa – sve ću da im kažem u ponedeljak.
Kome i šta da kažete? Zbog čega? Zbog toga što postavljaju pitanja? Zbog toga što imaju problem sa iznošenjem podataka iz istrage? Zbog toga što postavljaju pitanje odgvornosti? Zbog toga što je očigledno da se niko ne smatra odgovornim dovoljno da podnese ostavku?
Predsednik je najavio potpuno razoružavanje Srbije. To jeste jedan od načina da se nosimo sa ovim tragedijama koje su nas zadesile. Ali samo ako pod razoružavanjem podrazumevamo i pokušaj da podignemo poklopac i pustimo pritisak iz lonca isključivosti, osvetoljubivosti I ksenofobije garniranog nasiljem i prostaklukom koji se već deceniju prećutkuje.
Jer slučajeve koji su nas duboko ranili svi gledaju kao vrhunac atmosfere koja se iz dana u dan podgreva, zbog igranja sa nacionalizmom oko rešavanja problema Kosova i priitisaka da se Rusiji uvedu sankcije.
Neka nove masovne pucnjave i ubistva koja , na žalost ne možemo da isključimo, postaće izolovani slučajevi samo u uređenom, a ne u duboko podeljenom društvu ogrezlom u korupciju i nasilje.
Tek sa kad društvo odluči da takvu atmosferu više ne toleriše postavićemo temelje sistemske borbe protiv nasilja.
BONUS VIDEO: Prosvetari dan posle tragedije potreseni i zapitani: Šta je tu do škola i do institucija, a šta do porodice i šireg društvenog sistema?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare