0
Katarina je jasno pokazala veru pripadnika u MUP da rade po zakonu, po cenu svog ličnog komfora. Mnoge njene kolege zarad tog komfora prećutkuju stvari iako misle isto kao i ona.
Policajka Katarina Petrović je uhapšena, a zatim puštena iz pritvora, jer je neovlašćeno iznela podake iz istrage i otkrila toksikološki nalaz Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića koji je napravio saobraćajnu nesreću u kojoj su žene sa kojima se sudario povređene. Optužuju je za zloupotrebu položaja.
PROČITAJTE JOŠ:
Sa druge strane, šef beogradske policije Veselin Milić iznese podatke iz istrage i otkrije imena dece koja su bila na spisku ubice
Dupli standardi policije su vidljivi. Vučićev kum se sa povređenim ženama verovatno dogovorio oko naknade štete, platiće se po principu oportuniteta i vansudskog rešavanja spora. Međutim, naznaka da je toksikološki nalaz ukazivao da je Petrović bio pod dejstvom narkotika značila bi i moguću težu kaznu. U situaciji u kojoj je bilo moguće da ti podaci budu zanemareni, Katarina je iznela podatke iz istrage.
Formalno, reč je o kršenju zakona. Suštinski, javnost je imala pravo da zna podatak koji je zanemarivan ili proban da se gurne pod tepih, kako bi Petrović kroz slučaj prošao što bezbolnije. Jednom od najbližih ljudi Vučiću progledano je kroz prste jer je neko ko odlučuje pomislio „svakom se desi da popije, povrede nisu toliko teške“. Nije policija tako odlučila. Katarina je to jasno pokazala – veru pripadnika u MUP da rade po zakonu, po cenu svog ličnog komfora. Mnoge njene kolege zarad tog komfora prećutkuju stvari iako misle isto kao i ona. Katarina ne. Zbog toga je kao primer kažnjena.
Načelnik beogradske policije nije. Jer onaj ko odlučuje „čitao“ je Milićev nastup kao odbranu vlasti i argument protiv njene odgovornosti. Nije bilo bitno što je javnost saznala koga je sve planirao da upuca maloletni K.K . Nije bilo osećanja za tu decu, za njihove porodice, dok se daleko više računa vodilo o Nikoli Petroviću.
Ono što zabrinjava je da je odnos prema Katarini još jedan u nizu poteza kojima vlast poručuje kako će da prođu oni koji rade svoj posao, a ne rade po naređenju. Inspektori Slobodan Milenković i Dušan Mitić su na stubu srama u policiji kao oni koji su se drznuli da otvoreno govore o Jovanjici.
O vezama vrha policije i države sa organizovanim kriminalom. Kako je Mitić rekao, ovo nije afera već fabrika za proizvodnju marihuane. Imanje čiji je vlasnik Predrag Koluvija su obezbeđivali pripadnici bezbednosnih snaga zemlje, informacije o Jovanjici vode ka vrhu države. Poručivalo se policajcima da Jovanjica ne sme da izađe u javnost i to sa najviših mesta u bezbednosnim službama i da je to državni prijekat VOA i BIA, jasno je naveo Mitić.
Čak i kada je Jovanjica otkrivena, odgovornost za aferu a za koju je dosta moćnih ljudi znalo, se aktivno zataškava. U poređenju sa tom olujom, saobraćajni udes koji je izazvao kum predsednika je samo povetarac.
Zapravo radi se o jednoj stvari koja ih vezuju. Insisttiranju na odgovornosti. A to je zapravo ono od čega ova vlast beži. Odbija bilo kakvu odgovornost za bilo šta, istovremeno ne shvatajući da su neki ljudi na ulicama upravo jer oni smatraju da ni za šta nisu odgovorni i da u takvom sistemu onda svako može da počne da se bahati.
Tu se valja podsetiti i kumčeta predsednika Uroša Panića koji je skoro zaboraljen. Više od 80 puta optuživaj je za opasnu vožnju, a nije odgovarao on, samo automobil!?! Skupoceni trkački auto je „pušten na slobodu“. „Vraćen mu je lambo“ praktično slave „poštovaoci“ njegovog dela, (posebno je zabrinjavajuće što se delom radio maloletnicima) učitavajući da ovde možeš sve ako znaš prave ljude. Tu im poruka šalje vlast. Sa druge strane, na protestima ljudi traže državu, sistem koji podjednako radi za sve. I u kojem podjednako odgovaraju svi . Tu poruku, svesna cene šalje i Katarina.