Nije tajna da smo narod kratkog pamćenja. Pre nekoliko godina, ministar Zlatibor Lončar je javno optužio Fondaciju Podrži život koja prikuplja novac za lečenje bolesne dece za „organizovani kriminal“! Nakon niza medijskih natpisa, policija je upala u prostorije Fondacije i sedam meseci proveravala svaki dinar od SMS poruka. Nisu pronašli ništa. Za razliku od drugih slučajeva, ovog puta je zvanično dokazano da je jedan ministar iznosio neistine za Skupštinskom govornicom. Njegove optužbe su mogle da imaju za posledicu gubitak poverenja u humanitarne fondacije. To se nije desilo jer izgleda da niko nije mnogo verovao čoveku koga i danas mnogi zovu "Doktor Smrt", naročito kada je napadao Fondaciju koja se zove "Podrži život".
Lončar se nije izvinio, niti napustio politiku. Fondacija nije dobila nikakvu odštetu. Majke bolesne dece koje su tokom hajke maltretirane od strane tabloida nisu dobile ni izvinjenje. Vest o tome da je „Fondacija čista“ pročitana je u nekoliko vesti, iako je hajka protiv Fondacije „izlazila iz frižidera“. Ni u jednom TV programu nije označeno kao „tema dana“ pitanje da li Lončar treba da napusti politiku jer je em slagao, em trošio vreme policije, em direktno ugrozio postojanje Fondacije koja spašava dečije živote. Stručnjaci za pravo koji ovih dana kampuju po televizijskim emisijama nisu govorili ništa o toj temi.
Mnogo godina kasnije, Marinika Tepić se „uhvatila ćorava posla rasvetljavanja Palminog mraka“, iako je to bio posao policije i Tužilaštva, posao svih građana Jagodine, posao raznoraznih moćnika koji su se provlačili po Markovićevim bizarnim žurkama. Pokazala je hrabrost i odbila da se povinuje razmišljanju prema staroj udbaškoj mantri koja glasi „ma šta će ti da se petljaš u to?“. Dok trpi jezive pritiske, štiti svedoke i žrtve, glavna je tema da li će ona napustiti politiku „ako se dokaže da je Palma nevin“ . Ne znam kako uopšte može da se dokaže nevinost čoveka koji je uživo u televizijskom programu uticao na potencijalnog svedoka i koji je putem medija pretio mnogima. Ali ni to nije „glavna tema“. Stručnjaci za pravo, čak i oni koji se deklarišu kao nezavisni, govore šta je Marinika trebalo da uradi i pod lupom uzvišenosti razmatraju svaki njen postupak. Ponavljaju izražavanje zabrinutosti o bezbednosti žrtava, bez realnog predloga kako da se ta bezbednost ostvari. Bezbednost Marinike Tepić nije tema, već „šta će ona ako ne uspe“, kao da je Pandorina kutija koju je otvorila samo njena.
Da sve bude još sramotinije, takozvana opoziciona javnost brani Mariniku Tepić od besmislenih propagantnih optužbi za „zloupotrebu silovanja i podvođenja maloletnica u političke svrhe“. Salve pravdanja nas uveravaju da optužba za podvođenje maloletnica u Jagodini nije politička tema – iako jeste i svi znaju da jeste.
U državi u kojoj je za sve zaslužan jedan čovek, za sve je (valjda) i odgovoran jedan čovek. Palmin skandal je Vučićev skandal, dokle god Vučić ima svu moć u ovoj zemlji. Da je Dragan Marković priveden pre nedelju dana, onda bismo i mogli da govorimo o tome da ovde nema mesta politici i da pozivamo „sve da puste institucije da rade svoj posao“. Činjenica da Tužilaštvo uveliko ne radi svoj posao i ne nudi realnu zaštitu svedocima je politička tema, jer nemoć institucija s razlogom mnogi tumače kao posledicu zloupotrebe političkog uticaja. Nečinjenje Tužilaštva je dokaz samo po sebi, ali nema veze. Možda je neko iz Palminog propagandnog tima rekao: „hajde da ih nateramo da se pravdaju za politizaciju krivičnog dela, ponovo“. Ako jeste – bio je u pravu, svi su kolektivno naseli, ponovo.
Izbegavanje suštinskih problema na svim nivoima, građansko licemerje, dvostruki standardi, kratko političko pamćenje i nezahvalnost prema svima koji pokušaju da počiste kolektivni nered, stubovi su hronično loše političke slike Srbije. Što veći i teži posao neko pokuša da uradi za sve nas, to će biti oholija lupa pomoću koje ćemo toj osobi tražiti bilo kakvu manu. I ma koliko sve afere koje proživljavamo bile povezane, svaku ćemo tretirati kao da je prva. Zato će se ljudima poput Lončara sve zaboraviti, zato tako lako zaboravljamo na ljude poput uzbunjivača Aleksandra Obradovića i zato unapred pričamo šta će Marinika ako ne uspe.
Da Marinika i Obradović nisu za poređenje, jer je ona političarka, još jedan je dežurni spin, koji prečesto dolazi od ljudi koji su klicali ime Aleksandra Obradovića i želeli da se on politički aktivira u vreme afere Krušik.
Društvo koje se hrani sopstvenim zdravim tkivom ignorišući trulež, počiva na istim principima kao autoimuna bolest. Svaki put kad neko krene da radi nešto dobro i teško većina pita „Šta ta osoba sad hoće da smulja?“, a ne „Kako mogu da doprinesem?“.
U licemernom okruženju se velike promene ili koče ili podržavaju, ali sa bezbedne razdaljine. Samo će retki reći bez potrebe za pravdanjem da je Palmina odgovornost vrlo političko pitanje, isto kao što je podrška Mariniki Tepić u ovom procesu nepolitička dužnost svih građana koji misle da ne treba ćutati o ovakvim aferama, nevezano za to da li bi sutra glasali za Marinikinu stranku.
Zato se Srbija tako lako povinuje svakoj vladavini, i toliko opire svakom pročišćenju.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare