U nedelju je u Utisku nedelje gostovao Slobodan Negić, otac ubijene Sofije Negić iz OŠ "Vladislav Ribnikar" i posle njegovih reči je sve moralo da stane. Govorio je o tome kako je Ministarstvo zdravlja poslalo dr Ranku Radulović, koja je dva dana nakon pucnjave decu sa traumama bez znanja roditelja podvrgla "muzikoterapiji", tako što im je puštala narodnjake na mestu zločina i rekla im da se povežu sa duhovima ubijenih drugara.
Govorio je kako su deca bila dodatno preneražena, kao i roditelji, iako je direktorka škole znala. Govorio je o svom bolu, o sistemu koji je besmislen, o ljubavi i empatiji. Javljali su se redom i drugi roditelji dece iz „Ribnikara“, čija su se deca vratila kući živa, mada se osećaju kao da su ubijena deca isto njihova i ne mogu da šalju decu na mesto tragedije, da se smeju, uče i da, posle svega, ponovo budu deca na tom mestu. Svi su plakali. Svaki put kad pomisliš da si spoznao obim tuge koja nam se dogodila otvori se čitava nova poljana patnje, još prostranija i teža.
Danas sam uverena da je građanska dužnost svakog od nas da pogleda ovonedeljni Utisak nedelje, jer smo u obavezi da znamo u kakvom moru zla pliva tolika dobrota i toplina koja u ovom društvu postoji.
Za to vreme, na televiziji Pink širila se propaganda i pravio se cirkus sa Jelenom Karleušom u ulozi glavne mažoretkinje. Poredila je proteste protiv nasilja sa ratnim profiterstvom, pričala kako je Tviter propao od kad je ona otišla sa njega, osuđivala glumce koji glume u serijama, a napadaju vlast, govorila šta bi ona na Vučićevom mestu… Ništa posebno, ni pametno, ni osnovano. Ništa u šta bi iko poverovao, ali sasvim
dovoljno da zaokupi pažnju nakaznošću i da spreči ljude da zastanu pred rečima roditelja iz „Ribnikara“ koje su bile od javnog značaja.
Iako su oni govorili na TV Nova S, dužnost svih medija sa nacionalnom pokrivenošću je bila da prenesu njihove reči i izveste građane o stanju u toj školi i o problemima sa kojima se roditelji i deca nose nakon što im se desilo nezamislivo. Nekad je Zorica Brunclik bila tu kada treba da se animira masa za potrebe JUL-a, sada je tu Jelena koja radi isto, samo prilagođeno vremenu i „stilu“ SNS-a. Sav taj teatar apsurda otvorio je Darko Glišić iz SNS-a porukom za građane koji su protestovali protiv nasilja, kojima je poručio da treba da veruju svojoj državi, koja je odmah preduzela značajne korake nakon tragedije, na kojima su predstavnicima vlasti čestitali iz celog sveta!
Niko normalan ne čestita ljudima koji sahranjuju decu, ma kakve korake da su napravili. Niko pristojan ne bi ovako nešto izgovorio dok na drugoj televiziji govori otac u suzama o lekarki koja je na mestu masovnog ubistva dece puštala narodnjake i pričala o duhovima uz blagoslov Ministarstva. To su ti koraci države.
Ne bi me čudilo da uslede spinovi u kojima će se govoriti da se muzikoterapija koristi u tretiranju posttraumatskog sindroma, jer je to prikladan spin. Muzikoterapija možda pomaže ratnim veteranima da se resocijalizuju kad se vrate iz rata, ali niko nikad nije pravio žurku u Aušvicu da bi „uneo pozitivnu energiju“, jer je to nepoštovanje stradanja, maltretiranje i izluđivanje.
Kad izginu tolika deca i ljudi u masovnim pucnjavama nema značajnih koraka. Sve stane. Srbija je stala, samo vlast nastavlja „Snažnim korakom napred“, u skladu sa starim sloganom. Od početka žalosti u kojoj smo i dalje svi, lagali su, svađali su se, targetirali su, smejali se po mrežama, puštali su poverljive informacije i tretirali stradanje kao medijski rat u kom je spin jedini alat, bez empatije i tragova razuma.
Građani sa protesta koji su prošle nedelje bili ološ, hijene i lešinari, a predprošle migranti i pijanice, naprasno su postali tužni ljudi koji su za Vučića, samo su zbunjeni. Kako god ih zvali, i šta god spinovali, reke ljudi koji razbijaju tišinu usklicima „Vučiću odlazi!“ i „Gotov je!“ vrlo dobro znaju ko su, a znaju i protiv kakvog zla su ustali.
***
BONUS VIDEO – Grujičić u Skupštini odgovara odakle Ranka Radulović u školi Vladislav Ribnikar