Nadam se da su radnici Krušika razumeli jučerašnju poruku visoke delegacije iz Beograda. Oni moraju raditi više i bolje da bi i trgovci oružjem mogli da zarade više i bolje. Ne može ništa da padne s neba.
Niko od beogradskih gostiju nije Valjevcima rekao ni jednu ružnu reč o tim trgovcima, pa je logično da se ništa neće menjati. A ko bi šta imao da kaže kada Vučić u ovu posrnulu vojnu fabriku nije poveo one koji su upućeni – Nebojšu i Branka Stefanovića. Obojici je tamo bilo mesto, isto kao i Vulinu i Malom, i šefovima tajnih službi.
Nema Vučić u svojoj ekipi boljeg poznavaoca valjevske fabrike od Nebojšinog oca Branka. Čika Branko je toliko puta boravio u Valjevu da bi mogao postati i počasni građanin. Zna kompletan proizvodni program, zna cene, zna šta se najbolje prodaje… Vulin i Mali su za ovog penzionera amateri.
Mogao je senior Stefanović da ispriča direktorima Krušika u čemu greše. Da im održi malo predavanje o maržama, rabatima i provizijama, o komisionoj prodaji. Da im objasni kako se ne isplati prodavati mine po proizvođačkoj ceni. I da nije dobro po fabriku kad izabereš lošijeg ponuđača.
Rukovodstvo, što bivše, što sadašnje, nije baš ekonomski potkovano. Vidi se da su ih trgovci oružjem uzeli pod svoje, da ne mogu da se otrgnu iz tih kandži. I da ih treba ohrabriti da se odupru mafiji. Čika Branko je kao stručnjak išao i u italijansku “Beretu” i u Sudijsku Arabiju. On zna gde su trgovci oružjem najranjiviji. I zna kako im se suprotstaviti.
Verovatno bi se i radnici obradovali da su ga videli. Što bi to bio dirljiv susret, do suza. Ume čika Branko da uprti ranac, ubaci koji evro unutra i krene tako… kad naiđe na nekog kome treba pomoć on pomogne – da „kolko se našlo“. Siguran sam da bi donirao i neki evro Krušiku, značilo bi. I državi bi bilo lakše.
A šta ste čuli od Vulina, od Malog, od Gašića… ništa ćute kao zaliveni. Jedino je Vučić uspeo da obraduje prisutne. Doduše razgovarao je sa malim brojem ljudi.
„Oni su srećni što smo došli i što pokušavamo da preuzmemo brigu za zaposlene. I to je njihovo osnovno osećanje. Sve drugo da vam pričam, ko tu koga krivi, je bez veze, nepotrebno i besmisleno“, rekao je predsednik.
Stiče se utisak da ni on nije dovoljno upućen, da se ustručava da raskrinka te trgovce koji profitiraju na znoju valjevskih radnika i džepovima građana Srbije. Zato bi čika Branko bio dragocen gost.
A Nebojša, pa on je ministar policije, potpredsednik Vlade, čoveka koji kao sekretar praktično vodi Savet za nacionalnu bezbednost. Poverljivo lice koje koordinira rad službi bezbednosti. Takav kakav je morao je i on juče biti pred sivim kombinezonima valjevske fabrike. Sem ako nije… nije valjda.