0
Ispred Pančevačkog mosta sa banatske strane, kao na kakvom graničnom prelazu viori se državna trobojka. Velika zastava, na još većem jarbolu, okačena je prošlog petka u neprimerenoj tišini. Bez ijedne kamere, bez profesionalnih srboljuba, bez Vesića, Vulina i Vučića.
Zašto ovaj privredni uspeh, „patriotski čin“ i šnajderski poduhvat nije obeležen kako dolikuje? I na manje su naprednjaci znali da se sjate, da preseku vrpcu pešačkog prelaza, kakvog klozeta ili lifta, a kad su državni simboli u pitanju – muk.
Nije tu postavljena samo zastava, u suterenu je, onako na blagoj padini izveden još jedan vizual – državni grb u takozvanoj beton tehnici. Grb je nešto skromnije koncipiran, nema ojačanu armaturu i na njemu se ne može ništa divlje nadograditi. Dok je jarbol statička grdosija.
Na jarbolu neki lucidni naprednjak može da podigne potkrovlje ili čitav sprat. Što da ne, kad grade na drvetu, na steni… I posle može da dolazi odozgo – dronom doktora Žeksa.
Pročitajte još:
Vozači iz Ovče, Borče i Krnjače… čim vide zastavu odmah se oraspolože, nema veze što je put grbav ko kamila, ni što nema kanalizacije, lakše je kad vidiš zastavu. Ili ovi što dolaze iz Zrenjanina, zaborave da decenijama nemaju vodu. Pusti vodu, gledaj simbole.
Mesto da se prikaže država je odlično izabrano, to je jedna važna strateška tačka. To je trougao gde se spajaju putevi srednjeg, južnog i severnog Banata. Tu se Banaćani grle sa Beogradom, a Dunav ljubi nebo, što bi rekla Josipa Lisac.
Samo je vizionar mogao da odabere takvu lokaciju. Tačno se vidi dokle seže Vojvodina i odakle počinje Srbija. Ako se jednog dana Srbija odvoji tu će biti granica. Ako odluči da se zaštiti od uticaja vojvođanskog novca lako je postaviti rampu, sve ostalo je spremno. Možda je zato čitav poduhvat i rađen u tišini.
Sa te tačke idealno se vidi koliko je dronjav „Pančevac“, kako je zarđao i musav. Vide se njegove grgurave pešačke staze na kojima ljudi lome noge, a biciklisti točkove. Baš sa jarbola puca pogled na desetine hiljada kvadrata divlje gradnje čiji „investitori“ pune džepove naprednjačke klike. Ne može to nikakva zastava da sakrije.
Čija li je ideja da se naša zastava posadi baš tu na poljančetu ispred olinjalog starca i koliko li je koštao taj iznenadni nalet „patriotizma“. To nam vlast koja srlja u „uspehe“ neće reći. Za njih je priča sa zastavom i grbom otelotvorenje parole „zajedno možemo sve“. Samo bi valjalo dodati – da vas opljačkamo.
Beograđani su po svemu sudeći dobili još jednu fontanu ili novogodišnju jelku. U predizbornoj halabuci neko je našao način da nam naplati svoje „rodoljublje“. A kad prođu izbori niko više neće brinuti ni o grbu ni o zastavi.
Srbija tim znamenjem ništa nije dobila, niti je veća, ni uređenija, ni bogatija. Bolje bi bilo da su za te pare organizovali čišćenje divljih deponija, kanala, da su izveli članstvo da pokupi plastiku, da nam država liči na nešto.
Ne, naprednjački kadrovi imaju drugačiju „viziju“. Oni su tu da grade i da se ugrade. Jedino što uredno čiste su naši džepovi. Da se sirotinja ne bi bunila njoj se „prodaju“ grb i zastava. To se, međutim, ne maže na hleb, tako se mažu oči sluđenom narodu.
****
Bonus video: Srbija i nacionalne penzije: Ko ih zasluže a ko ne?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
