Piše Milenko Vasović: Vučiću i ministrima zmija u džepu

Muka mi je kad čujem da neko proziva druge zbog nečega što sam nije spreman da učini. Valjda mi je to ostalo iz devedesetih dok sam gledao ratne huškače kako se junače pred kamerama, a onda odu kući pod jorgan planinu.

Ili, sećam se, kada smo postali punoletni, u srednjoj školi profesori su nas ubeđivali da damo krv. Pričali su nam kako je to humano i zdravo (što jeste) ali nijedan nije pošao sa nama.

Juče slušam predsednika Srbije, podsetio me na dobrovoljno davanje tuđe krvi. Čovek bez pardona proziva opoziciju da donira novac za borbu protiv koronavirusa. Nije me briga za opoziciju, ionako je kilava, ali ovaj poziv je najblaže rečeno neukusan.

Valjda je logično da je onaj koji proziva druge već donirao novac, onoliko koliko može (u Kosjeriću bi rekli “kol’ko te nije sramota”). Bilo bi takođe logično da su isto to učinili i njegovi saradnici, prijatelji, istomišljenici, partijski drugovi…

Možda grešim, ali nisam čuo da je predsednik uplatio ijedan dinar donacije. Kao ni premijerka, ni ministri, ni direktori javnih preduzeća, ni članovi upravnih odbora, niko iz vojvođanske vlade, ni gradonačelnici… Ni Maja, ni Jorgovanka.

Nisu valjda Vulinu, Dačiću, Lončaru… žene zašile džepove. Nisam čuo ni da se javio Toma, onaj što je pričao da Srbiju voli najviše na svetu. Kako njih ne prozva predsednik, nego opoziciju. Baš gledam Lutovca, pun je ko brod.

Kako se ne seti predsednik onih što kupuju banke, onih što grade mini elektrane, onih što su se dočepali Bogićevićevih fabrika. Onih što su za naprednjačkog vakta postali milioneri, što su “prodali kokoške” pa pokupovali medije.

Kako ne prozva one koji su dobili desetine miliona subvencija od države a sad se, čast izuzecima, prave Englezi.

Vidi li predsednik da nijedan član Glavnog odbora nije odrešio kesu, nijedan koalicioni partner. Gde su kumovi i njihovi biznisi, gde su plaćeni “analitičari”, gde vlasnici firmi koje isisavaju državne pare kroz kojekakve jelke i rasvete.

Gde su sada oni što su se obogatili na trgovini oružjem, na Krušikovim leđima.

Zna Vučić za svakoga od njih koliko mu je koferče, zna ko se obogatio u Vladi, zna ko šalje kurire po svoj deo, zna ko je na kom tenderu koliko dobar. Ali njih iz nekog razloga štedi, a baca pogled u tuđe dvorište.

Predsednik opozicionarima poručuje da ne daju male iznose nego 10, 20 miliona evra pošto su, gle, neki od njih opljačkali zemlju. Pa zašto ih molite ako su opljačkali, valjda ima sud, valjda im treba oduzeti imovinu. Imali ste osam godina da to učinite. Lično bih se radovao da živim u državi u kojoj su lopovi u zatvoru.

Inače, donacije se daju dobrovoljno, ne zbog prozivki i prinude to onda liči na reketiranje.