Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Svako jutro kad se probudi predsednik Srbije već „pod nogama“ ima najvažniji zakon, onaj na kome počiva država. Svojim ponašanjem ne pokazuje da mu je neprijatno zbog toga, naprotiv kao da nam poručuje – „pa šta“? I tako pune tri godine.

Od 31. maja 2017. kada je preuzeo dužnost, Aleksandar Vučić 1.100 dana pokazuje nepoštovanje prema Članu 115 Ustava u kome piše da „predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost“. To je za njega samo običan papir, on je sve vreme i predsednik Srpske napredne stranke.

Kao da nema veze što se pred poslanicima u Skupštini zakleo na poštovanje i odbranu Ustava. Kao da nije važno što je zakletvu položio držeći ruku na Ustavu i Miroslavljevom jevanđelju. Jeste jevanđelje poslužilo da zaseni pristalice ali nepoštovanjem Ustava i ova svetinja je omalovažena.

Isto ono što piše u Ustavu zapisano je i u Zakonu o predsedniku. „Predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost“ (Član 4). Aleksandar Vučić je pravnik po struci, njegovi saradnici ga uzdižu do visina najboljih studenata prava. Ne vredi, po ko zna koji put se potvrdilo da dobar student u praksi može biti jako loš.

Za mnoge građane Srbije nije bitno ko će voditi SNS, ali bi svima trebalo da bude važno da li se predsednik Srbije drži Ustava i Zakona. Ako on to ne čini, kako očekivati od drugih, od građana koji nisu za njega glasali. Kako strancima objašnjavati da je Kosovo po Ustavu deo Srbije?

Nije predsednikovo kršenje Ustava i Zakona nikakvo proceduralno ili retoričko pitanje. To je suština suštine, sama srž. Ako prvi među nama gazi pravni poredak, šta očekivati od alavih partijaša, šta od korumpiranih činovnika, šta tek od utaljenih ministara ili anesteziranih tužilaca.

Kako neko ko ne poštuje Ustav i Zakon može poštovati državu, kako se boriti za nezavisno pravosuđe. Kako će takav u obračun sa kriminalom, sa korupcijom. Kako će taj i takav poštovati čoveka.

Tri pune godine imao je predsednik Srbije da se povuče sa čela Srpske napredne stranke. Ne uklapa se to u njegove kalkulacije. Da je drugačije, drugačije bi se i ponašao. Tri puta je zamajavao javnost najavom povlačenja. Obećanje, ludom radovanje.

Valjda poučen primerom Tomislava Nikolića, on ne želi da ode sa čela SNS. Zna da se „sinu“ nasledniku ne može verovati. I ne mora, neka ostane šef partije. Ima i druga mogućnost – Vučić može da se povuče sa mesta predsednika, za to postoji 1.100 razloga. Neka se sabere i odluči šta mu je važnije.

Ako predsedniku Ustav i Zakon nisu na prvom mestu, mnogim građanima Srbije jesu. Onima koji žele obnovu srpske države.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare