1
Ponedeljak sam proveo čekajući da ministar vojni ode do suda i ispuni obećanje. Ne bi ništa, propade mi dan kao što je Srbiji propalo devet godinica. Prođe i utorak i sreda, a od Stefanovića ni traga. Obmanuo je i mene i čitavu srpsku javnost.
A najavio je da će baš u ponedeljak tužiti velikog radikala koji ga je doveo u direktnu vezu sa likvidacijom advokata Dragoslava Ognjanovića. Najveći radikal, koga neki zovu i velika štetočina, doslovce je rekao da iza tog ubistva stoji Nebojša Stefanović, a da je organizator bila Dijana Hrkalović.
Već sam „video“ snimke ispred suda – Nebojša sa advokatima i prijateljima podnosi tužbu, brani čast, poriče strašne optužbe… Ozbiljan, kako situacija nalaže, nudi se za poligraf…
Sve je to izostalo, a u zamenu ministar kači na Instagram sliku sa nekakvom pevačicom. Nesmejani, srećni što su se sreli, njegova ruka blizu njenog struka… Tako izgledaju bezbrižni ljudi. Ko zna, možda će se pevačica jednog dana odreći tog snimka.
A znao je Stefanović da pravi predstave i vodi talambase. Sećate li se ono kad je tužakao NIN. Kako je bio hrabar, nekako sav važan, pratile su ga kamere i stranačke kolege. Sada, kanda su ga naprednjaci ostavili a i kod njega je splasla volja za predstavama. I tužbama.
Ma šta tužbama, pa ministar vojni ni konferenciju za medije ne sme da sazove. Zna šta bi ga sve novinari pitali i to oni koji su mu se do juče šlihtali, a da ne govorim o KRIKU i ostalima. Zato ne miče dalje od Instagrama, tamo je siguran, nema „zluradih“ pitanja.
Biće da ga je neko savetovao ili se sam presabrao, suđenje velikom radikalu moglo bi lako da se pretvori u suđenje tužiocu. Bolje ništa ne dirati, može da iskoči Krušik, prisluškivanje, Savamala, nabavke u policiji. Možda se u sudnicu uvuče i Belivukovo društvo.
Stefanović ima taman toliko škole da razume poruke. Ono što govori veliki radikal misli i najveći naprednjak. Iste transkripte oni valjaju. Mogao je vremenom da upozna njihov omiljeni politički pravac zvani razroko oko. Govore jedno a ciljaju drugo. To vam je ono kad, na primer, Šešelj napada Lončara a cilja direktorsko mesto za Milovana Bojića.
Možda će i do ministra vojnog stići slični zahtevi. Ima u Vojsci potencijala, važna mesta, nabavke, a tu je i oružje. Ili je dobio „zamolnicu“ da se mnogo ne interesuje za neke prethodne afere, za požare i eksplozije. Svakako mu je jasna „depeša“ i veličina problema u kome je.
Ima i dodatni detalj, čovek koji je javno pred kamerama prozvan da je organizator ubistva, najednom se u utorak setio Jovanjice. Ponavljao je nekakve besmislice, da tu nema afere, hvalio predsednika Vučića, a o Ognjanoviću ni reči. Kao da smo svi vrane i da nas se tamo neko ubistvo ne tiče.
Da sam nekakav vojnik, starešina, general, pa ne bih uživao u tome da mog ministra neko proziva za organizovanje ubistva. Ne bih voleo da sedim sa njim za istim stolom, a nekmoli da mu raportiram. Znam i neke lekare koji se tako osećaju i oni su u sličnoj situaciji.
Ništa to ne smeta članovima Vlade, ni Zagorkinim anesteziranim tužiocima. Što bi oni proveravali nečije tvrdnje, ubistvo manje, više. Ne znam samo zašto ćute kolege advokati i porodica pokojnog Ognjanovića.
