0
Nisam prorok niti ću da se skrivam iza Tarabića, samo čitam, gledam i upoređujem. Režim Aleksandra Vučića stigao je do tačke koja je identična vladavini Slobodana Miloševića. Pred nama je ponovo vreme „branja bostana“.
Sve je isto – politika vrdanja, kontriranje zapadu, ruski kamen oko vrata, plus deoba sopstvenog naroda. Vladavinu začinjenu lažima, poltronstvom i strahom prate divljanje cena i manjak robe u prodavnicama.
Simbolika je više nego očigledna. Najglomaznija vlada koju je Srbija imala sastavljena je u novembru 1999. Kabinet Mirka Marjanovića činilo je 37 fotelja – 24 ministra, sedam kolega bez portfelja, pet potpredsednika i premijer. Skromno da skromnije nije moglo, posle je došao peti oktobar 2000. i kraj nakaradne vlasti.
Gospođica Brnabić satkana od mudrosti želi da nadmaši druga Mirkana, ona će sirotinji podariti svih 25 ministarstava. Na to dolaze državni sekretari, šefovi kabineta, automobili… Svaka će oblast biti pokrivena, sem, možda, kanalizacije. Ako zatreba, naći će se stručnjak i za taj resor.
PROČITAJTE JOŠ:
Narodni pesnik već je sklepao stih: Ide Ana Mirkovim stopama, pašće Vlada i bez barikada.
Sa predsednikom je drugačija situacija, on je garant mira i stabilnosti. Isto kao i Milošević. Vođa Srbalja je gromobran, on apsorbuje napade da bismo mi mogli da uživamo u blagostanju koje nam je podario. Žrtvuje se zbog nas.
Posle deset godina vlasti, gospodin Vučić nam je otkrio „suštinu“: „Ne preti niko meni kao Aleksandru Vučiću zbog mesta predsednika Srbije, prete neskriveno celoj našoj zemlji i njenom opstanku.“ Au!
I Slobodan Milošević je posle decenije došao do identičnog zaključka: „Valjda bi svakome trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije“.
Ne verujem da im je govore pisala ista ruka, samo je u pitanju ista pamet. Zato me je strah dok upoređujem ove rečenice. Jednako se plašim Vučićeve odbrane Srbije kao što sam se plašio i Miloševićeve. To su karakteri koji ne odustaju, njima je važno da nas brane do poslednjeg „nas“.
Pritom ne mora VrdajLama (pozajmljena figura) da nas uvuče u rat, dovoljno je da nas uvali u izolaciju i sankcije. Veća nam kazna ne treba.
Ima još očiglednih sličnosti. Miloševićeva služba je likvidirala Ivana Stambolića, Vučićeva nije sprečila ubistvo Olivera Ivanovića. Miloševićevi kadrovi su držali drogu u sefovima, ovi današnji podižu plantaže marihuane. Za jedne je radio „zemunski klan“, za druge kapuljače iz „principa“
Kada smo bombardovani, na vlasti su bili socijalisti i radikali. I danas kad trpimo „najveći pritisak“ vlada ista garnitura. Bez saveznika i prijatelja.
Ako nešto liči na Miloševićevu vlast, ako Miloševićevi kadrovi i dalje upravljaju državom, ako se koristi ista terminologija, onda to jeste repriza ere haškog optuženika. Logično će i kraj sadašnje garniture biti vrlo sličan. Odbrojavanje počinje od Svete Petke, tada ćemo dobiti 25 ministara crveno-crne koalicije. Ko preživi pričaće.
BONUS VIDEO Milenko Vasović: Neće Vučić podneti ostavku, vuče nas i dalje u tamni tunel
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
