Jedan ugledni naprednjak, a naprednjaci su ugledni do bola, i jedan koji prezire sve naprednjačko imaju potpuno isti tretman u režimskim glasilima. Kao po direktivi, ni o jednom, ni o drugom, ni reči, kao da ne postoje. A baš se na njihova dva primera jasno vidi rendgenska slika obolele Srbije.
Novinar i pisac Marko Vidojković morao je zbog pretnji smrću da se skloni u inostranstvo.
O tome se ćuti, nije baš zgodno da narod čuje kako se iz slobodne i napredne zemlje odlazi da bi se sačuvala glava. Niko ne ostavlja porodicu i prijatelje zbog vrućih uštipaka nego zato što zna kako je prošao Slavko Ćuruvija.
Vlasnik minielektrana, bivši direktor „Elektromreža Srbije“ Nikola Petrović i valjda još uvek kum Aleksandra Vučića učesnik je saobraćajne nesreće na Dedinju u kojoj su povređene dve devojke (žene?). O njima ništa ne znamo, ko su, kakve su im povrede, ni gde se leče.
Nigde nijednog slova u naprednjačkim biltenima. Ono što nije objavljeno nije se ni dogodilo. Čak ni policija nije izdala saopšetnje iako su bili na uviđaju. Muk i muka u stomaku.
Usaglašeno ćutanje o Vidojkovićevom „dislociranju“ i Petrovićevom udesu valjda je jedina sličnost između njih. Verujem da bi obojica sa prezirom, da ne kažem gađenjem, odbila mogućnost da zamene pozicije, ali pokušajmo da zamislimo takvu situaciju – da je Vidojković „mercedesom“ vrednim više stotina hiljada evra udario u „opel korsu“ u Užičkoj ulici, a da je Nikola Petrović napustio Srbiju, jer mu je život u opasnost.
Možete li da zamislite tu histeriju, specijalne emisije na Pinku i kod razdeljak Milomira, ekspertize na naslovnicama blatoida, nove detalje u Novostima… Iz poreske uprave bi stigao Vidojkovićev poreski karton, iz policije bi procureli alko testovi, snimci sa obližnjih kamera nekim čudom bi se našli na portalima čija imena pristojan čovek ne izgovara. Još bi mu umontirali i ona dva skrivena minuta nesreće u Doljevcu.
Državni reporteri bi ušli u bolnice da se raspitaju za zdravlje povređenih, znali bismo sve. Oštećena vozila bi stajala na mestu nesreće dok „akreditovane“ novinarske ekipe ne bi snimile i najbizarniji detalj. A saobraćajci bi servilno asistirali, pozirali i pokazivali, ne bi skrivali registarske tablice.
Sad zamislimo da je Vučićev kum zbog ugrožene bezbednosti otišao iz Srbije. Prvo bi nam objasnili da je to napad na predsednika i državu, a da je kum samo kolateralna šteta. Onda bi gospođica Ana, ministar Gašić, pa onaj tetkin mali i Zagini zamorčići preorali sve. Da se nađu i kazne ludaci koji kidišu na nečiji život. Tako bi valjda trebalo i u slučaju Vidojkovića, ma koliko ga neki naprednjaci mrzeli.
Vlast nas je podelila na svoje i one druge. Prvi su zaštićeni kao beli medvedi, drugi su za treniranje strogoće. Obamrli narod stenje od dobrote i ne „primećuje“, laž, pljačku i progon onih koji misle svojm glavom. A što se tiče saobraćajne nesreće, nije je ni bilo. Sve su „izmislili“ novinari „Nove“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare