Kada jednom bude pravljen bilans SNS vlasti, pored "zlatnog doba", hroničari će morati da saberu i sva ubistva, sve tragične događaje, sve koji su izgubili život pod neobičnim okolnostima. I da ocene koliko je sistem vladanja doprineo nesrećama, od kojih su neke, po brutalnosti i monstruoznosti, jedinstvene u širim razmerama.
Ta ocena se svakako neće svideti sadašnjim vlastodršcima, ali o tome je trebalo da vode računa godinama unazad. Sada je kasno, naročito posle otkrivenih zverstava Belivukove ekipe, posle tragičnih majskih događaja, posle toliko porodičnih ubistava. Posle Olivera Ivanovića… Jednostavno, stvorena je atmosfera da su ubistva deo svakodnevice. Da su oružje i smrt (tuđa) način rešenja nečega, čega god.
Niko ne može da okrivi režim za zločin četrnaestogodišnjaka u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, za smrt osmoro dece i čuvara. Nije vlast umešana u zverstvo koje je dan kasnije počinio sumanuti mladić u mladenovačkim selima Malo Orašje i Dubona, gde je, takođe, ubijeno osmoro, uglavnom mladih.
Ali je vlast odgovorna za ambijent za društvenu klimu, za netoleranciju i podele. Za stvaranje konfliktnog društva koje rađa zločine.
Ubistvo Olivera Ivanovića je klasičan primer. Ivanović je prvo osuđen i „ubijen“ u prljavoj političkoj kampanji, a samo je naknadno streljan. Propagandna napredna mašinerija je ispisala presudu, ubici je samo ostalo da povuče oroz – i da ne brine o istrazi i suđenju.
Stanika Gligorijević je poginula u saobraćajnoj nesreći na naplatnoj rampi. Ali sa njom je ubijena i istina, jer su od javnosti i suda sakrivena dva minuta snimka u kojima se nalazi trenutak udesa i najverovatnije identitet vozača. Advokati vele da je osuđen dubler. Takva kreacija doprinosi stvaranju nepravednog društva i sloju zaštićenih.
Idemo dalje – pad vojnog helikoptera kod aerodroma u Surčinu marta 2015. odneo je sedam života. Vlast je potrčala da spase bolesnu petodnevnu bebu iz Novog Pazara, a zbog jurenja rejtinga, brzopletosti i nepoštovanja procedure u komandovanju napravila je tragediju. Niko nije odgovarao.
Koliko je ljudi likvidirala Belivukova grupa još se utvrđuje. Četvoricu su ubili i samleli u Ritopeku. Moglo im se, družili su se sa generalnim sekretarom Vlade, imali ortake u MUP. Tobož, Udba i policija su ih pratili, ali nisu mogli da spreče ubistva. Da, baš ćemo da im verujemo.
„Samoutopljenje“ Vladimira Cvijana je dugo skrivano od javnosti. Ni porodica ni tužilaštvo ni bivše stranačke kolege nisu osećali potrebu da obaveste građane o njegovoj smrti. A bio je javna ličnost, važan član vladajuće stranke, potom kritičar i protivnik vlasti. I njegova nesreća je uzidana u zid smrti koji je nastao za jedanaest godina naprednjačke vlasti. Taj zid nije sam od sebe nikao. Na njemu se svojski radilo.
Nije čudo što se povećava i broj ubijenih žena u porodičnom nasilju. Narod je raspamećen obećanjima, lažima, bezakonjem, siromaštvom i ljudi pucaju. Prvo raznesu svoj razum, a potom uhvate nož, sekiru, pištolj.
Sve je ovo poznato i vidljivo golim okom. No, to nije kraj. Svakome ko zna da „sabere dva i dva“ jasno je da Vračar i Mladenovac čekaju iza prve krivine i da nešto treba menjati. Da društvo treba relaksirati od straha, mržnje, nasilja, samovolje… Nije dovoljno samo oduzeti par hiljada pucaljki.
Ne, mi idemo napred u provaliju, brže, jače, bolje. Onaj što je stvorio Nenormalno stanje naumio je da pojača. Ide na televizije čije ukidanje zbog širenja otrova traži pola Srbije. Nastavlja da vređa, pokazuje nam i snimak na kome nekakav ludak propagira oružanu osvetu. Poziva pristalice na „nikad veći skup u Beogradu“. Tera po svome.
I niko ne sme da mu kaže- čoveče stani. Pogledaj rezultate svog ponašanja i svoje vladavine. Makar ti i namere bile najbolje na planeti, ovo će nas sve uništiti. Jok, on hoće da nas „ujedini“ i „spase“ tako što nas svađa i deli. Na radost proizvođača pogrebne opreme.
Što reče pokojni Lane Gutović: „Tu gde se ulaže rezultata ima“.
BONUS VIDEO: Đaci se vratili u „Ribnikar“ – roditelji imaju zahteve