Išao sam juče na protest da podržim borbu radnika na internetu protiv nakaradne vlasti. Odavno se nisam bolje osećao, ugrejao sam se na toj energiji i sjajnoj organizaciji. Ima smisla to što rade ne bi li se odbranili od najavljene pljačke koju je planirala neka budala koju svi plaćamo. Pokazali su ti mladi i obrazovani kako jedino može da se odupre neodgovornoj vlasti koja hoće da im naplati nekakve obaveze od 2015. Kako je dobra njihova pozicija, znaju šta hoće, a ne duguju za svoj posao ni naprednjacima, ni žutim, ni udbi... nikome ništa, sem svojim roditeljima i svom znanju. To se zove sloboda, što je i u korenu njihovog uobičajenog naziva, frilenseri.
Piše Milenko Vasović
Za neupućene, ovi ljudi sede u svojim stanovima, drže on lajn kurseve, rade projekte, programiraju, prave igrice… i prodaju širom sveta. Za taj rad dobijaju novac od naručioca posla, neki 200, 300 evra mesečno, drugi i po nekoliko hiljada. Sve što zarade je čist devizni priliv, izvoz znanja. A sudeći po onome koliko ih je bilo na protestu oni zbirno unesu lepe pare u Srbiju.
Video sam šta misle o državi u kojoj žive i režimu koji pokušava da ih otera iz zemlje. Načitao sam se transparenata koji sve govore: „Neću da odem“ , „Turci vratite se“, „Aleksandar Vučić za našu decu, 80 odsto poreza, pet godina unazad“, „Poreska nas je lagala godinama, a sad smo mi krivi“ „Prvo zakon pa porez“…
Frilenseri nemaju stalni posao, ni zagarantovana primanja, nemaju pravo na bolovanje, na kredit, ne ide im radni staž, nemaju zdravstveno. Oni su prepušteni sami sebi. I ne bune se protiv plaćanja obaveza, naprotiv. Ali žele jasna pravila igre, da se ta oblast zakonski uredi i da, naravno, doprinosi i porezi ne pojedu svu njihovu zaradu.
Na njihovom primeru sistem je pokazao svu neodgovornost, nemar, aljkavost. Prvo su im poreznici govorili da nema potrebe bilo šta da plaćaju državi a sada su se setili da im pišu rešenja unazad za pet godina. Bolesno, kriminalno, šta li. Svakom ko danas ima obraza da potpiše nekakvo rešenje za 2015. treba zabraniti rad u državnoj službi. Ti činovnici su prespavali bezmalo deceniju.
Bilo bi logično da se ta novija oblast rada uredi, niko ne može biti izuzet od obaveza. Zašto bi, na primer frizeri finansirali državu, a frilenseri ne. Ali je suludo da naplaćuješ zdravstveno osiguranje unazad za pet godina nekome ko nije imao pravo na besplatno lečenje. Ne može niko da ode na skener u februaru 2016. Ili porzneci mogu da ih provedu kroz vreme, ako skener nije pokvaren.
Jedno je jasno, krene li država da im otima njihov pošteno zarađeni novac mnogi će se iseliti. Radiće tamo gde su dažbine mnogo manje.
Ovi mladi ljudi se ne bore samo za sebe, oni se bore za uspostavljanje reda i zakona, a to je ono što nam u ovom trenutku više manjka nego hleb. Pokazali su snagu, solidarnost a to je ono od čega oktroisana srpska vlada najviše strahuje. To što su iz kabineta gospođice Brnabić dobili hitan poziv (sastanak u ponedeljak) na dogovor nije znak nekakvog nadolaska razuma u Nemanjinu 11 već znak da vlast razume jedino jezik protesta. Prinuda je njihov način vladanja, a frilenseri su ih prinudili da sednu za sto.
Tako isto Beograđani moraju da brane Makiš, Stari savski most… a cela Srbija pravo na slobodne izbore, inače će naprednjaci svima da isprazne džepove.
I još nešto – iza nekoliko hiljada demonstranata nije ostao nijedan papir, konzerva, prazna kutija cigareta, to pametnom sve govori.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare