Bilo je lepo slikati se pored 20 saniteta koje je Evropska unija donirala Srbiji. Nema ni dve nedelje od tada, a pomoć su oberučke prihvatili i predsednik Srbije, bože pa to je njegova zasluga, i ministar zdravlja koji je pomagao oko podele ključeva.
Primer solidarnosti i podrške Srbiji. Predsednik je nabrojao do u detalje koliko nam znače uređaji za ventilaciju i anesteziju, monitori za intenzivnu negu… sve skupa 8,2 miliona evra od početka pandemije, a očekujemo još 900.000 do kraja godine. Što bi Balašević rekao „širok osmeh i zlatan zub“.
Još je taj osmeh titrao, ni dve nedelje nisu prošle, a iz te iste Evrope stigao je Bilčkov izveštaj kao skenerski snimak režima u Srbiji. I lica su se iskrivila, govor i pogledi srpskih zvaničnika pokazivali su ljutnju, razočarenje, možda i bes. Kao kod provalnika kad ga zateknu u samoposluzi. Ili pacijenta kad sazna da je teško oboleo.
I umesto da se zahvalimo na besplatnoj dijagnozi, nemamo ni uput ni knjižicu, mi smo osuli paljbu po skeneristima. „Pocepali“ smo snimke kao ponavljači dnevnik, zakukali kako nas ta Evropa bezmalo mrzi, a predsednik reče to samo „govori o njima“. Valjda je hteo da kaže daju nam donacije da bi mogli da nas kinje.
A mi smo za primer, pa gotovo najbolji, pogledajte koliki je naš Nemanja, koliki nam je BDP, kolike su cene goriva. Koliki nam je Vulin, a koliki Mali. Dobro i koliki nam je Vesić i Stefanović i ona mala, kako se beše zove… Koliki kriminal i koliko se kod nas krade.
Bolje bi tim iz Brisela bilo da su došli da im namestimo neki tender, da im subvencionišemo firmu, nego što nas okolo olajavaju. Jok, oni zapeli rešite Telekom, Krušik, Jovanjicu, Savamalu. A odakle ćemo da izvlačimo pare ako sve to rešimo. Nećemo prstom da mrdnemo.
Što se nas tiče to je rešeno. Naša preduzeća, naša država, ako i pljačkamo, pljačkamo naše. Oni iz Evropske unije misle ako su nam za 20 godina poklonili tri, četri milijarde evra da mogu da drže pridike. Pa nama lekcije ne drže ni braća Rusi iako nisu poklonili nijedan evro. Kulturni ljudi znaju da je krađa motor razvoja. Što bi nas ometali.
Proračunati zapadnjaci sve gledaju kroz novac, misle da mi krademo što volimo. Ne znaju koliko nam je teško kad iz Telekoma izvučemo 200 miliona za neke pišljive televizije, srce nam se, bre, cepa. Kao da je nama lako da gledamo sirotinju i da joj uzimamo.
Ti iz Brisela se samo boje da ne ukrademo neki njihov evro. Nismo mi gusari, svaku donaciju prosledimo tamo gde treba. Evo, sve što su poklonili srpskom zdravstvu tamo je i otišlo.
Druga je priča kad su bolnice namirene. Onda mi komotno iz zdravstvenog fonda prosledimo 1,7 milijardi Putevima Srbije. Putevi svojim izvođačima i podizvođačima. Dobro, poneko se i ugradi, ali ne diramo, ne krademo od poklona, čuvamo ugled zemlje.
Ti evropski poslanici kao da ne znaju da sve košta – i glasovi i nov auto, nov stan i kuće. Nemaju svi tetku u Kanadi.
Možda bi naša nadasve poštena i mudra vlast mogla da zapreti Bilčiku i Briselu – ili ćete povući vašu ocenu o nama ili mi vraćamo sve što ste nam poklonili i odustajemo od evropskog puta. Pa vidite šta ćete bez nas.
Baš kao što smo Slovencima zabiberili sa otvaranjem pitanja jevrejske imovine. Mudar je srpski vrh ume da odgovori i nije ga sramota.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare