Piše Milenko Vasović: Da li biste išli u zatvor umesto šefa?

Bivalo je toga da neko robija umesto drugoga, ali ne dobrovoljno. Slušao sam pre neki dan uglednog beogradskog advokata koji tvrdi da je Babićev vozač običan kaskader. Jezikom filma - da će odglumiti, po život opasnu scenu, umesto glavnog junaka.Pretpostavljam da znate, Babićevog vozača je iznenada u sredu zaboleo stomak nekoliko sati pre suđenja za smrt Stanike Gligorijević. Ona je poginula 31. janara 2019. na naplatnoj rampi u Doljevcu kada je na auto u kome je sedela naletela škoda u kojoj je bio direktor Koridora. Za volanom ili na zadnjem sedištu, pitanje je od... pa, pola miliona evra.Babić i još dvoje su tada teško povređeni i pričinjena je velika materijalna šteta. To su činjenice, a onda kreću opstrukcije, ošljarenja, skrivanja... Kreće udbaška mašinerija i silovanje logike. Sve zato što ta oblast nije zakonski uređena, to robijanje umesto drugog.Evo predloga naprednjačkom parlamentu, usvojite zakon o preuzimanju krivice, o uslužnom robijanju. Tako ćete svojim šefovima omogućiti da gaze, otimaju, vređaju, pljačkaju i da umesto njih prugasto odelo nose drugi.Lepo, raspiše se javna nabavka - traži se dubler, kaskader, za tog i tog šefa, za to i to krivično delo. I onda, konkursni rok, komisija, pa se otvore ponude i izabere najbolji. A može i fiksno, 100 hiljada po godini robije. Oni nestrpljiviji mogu da daju oglas: „Zdrav, obrazovan, bez zaposlenja, odležao bih teška krivična dela, cena po dogovoru“. Država bi tako dobila dragocenu bazu podataka, naparavile bi se liste čekanja koji bi bile na raspolaganju kriminalcima na funkciji.Desi li se da je kakav važan drug uhvaćen u velikom kriminalu, država bi mogla da subvencioniše uslužno robijanje. Tu bi se otvorila još jedna dobitna kombinacija, ako je subvencija baš velika može i dotični budža sam da odrobija. Umesto sebe.U najtežim slučajevima posebno bi bili stimulisani protivnici režima i opozicionari da oni pune zatvore kao kaskaderi grešnih režemlija. To se zove sistem, ako me razumete, ne možemo mi „pravno neuređeni“ ići u Evropu. Dok se ne usvoji zakon moramo se držati ovoga što imamo.Hoćemo da znamo ko je usmrtio Staniku i ko je Babiću polomio butnu kost, ko je teško povredio Mirjanu i Srđana Aleksić. Je li to Babić ili njegov vozač? Elementarne stvari mi ne znamo – ko je potpisao (kao vinovnik) policijski zapisnik, da li je službeni auto bio ispravan, zašto na licu mesta nije urađen alko test vozača.Treba ponavljati pitanja - zašto Babićevom vozaču tužilac nije odmah odredio pritvor kao što se radi pri nesrećama sa smrtnim ishodom. Takve propuste ne prave ni početnici. Šta je sa tvrdnjama da su povređenog Babića vadili iz auta sa mesta vozača?Kada će javnost moći da vidi ta dva minuta koja nedostaju na snimku nesreće. U ta dva minuta se krije odgovor na sve dileme.Ne može zamena za snimak biti to što je tih dva minuta video predsednik. Nije predsednik zamena za javnost, nije njegov posao da unapred abolira nekoga. Niti je pouzdan u tvrdnjama, da ne nabrajam (nema na portalu toliko prostora) koliko nas je puta obmanuo. I sad treba njemu da verujemo kad kaže da Babić nije vozio.