Podeli
Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Pazite kuda idete u jutarnju šetnju na donjem Dorćolu, i pazite gde se parkirate, nikako ne na dnu Dobračine ulice, tamo ekspolodiraju bombe. I nije pametno da sedite u kafićima u tom delu grada, ako vam je do žive glave.

Ovako može da se čita poruka ispisana jučerašnjim bombaškim napadom na kafić D59B, gotovo u samom centru Beograda. Druga bomba u istom delu ulice, deli ih tridesetak metara, bačena je pre nekoliko meseci na restoran Holesterol, čija su vrata zbog tog napada i dalje zatvorena.

Poznajem vlasnika Holesterola, čovek ne pripada nikome sem samom sebi i malom Damjanu. Brka ne duguje nikome ništa do Bogu, napravio je ime od Holesterola i svet je o toj kafani pisao. Dobro, možda je rasparao neko devojačko srce, međutim devojke ne bacaju bombe. I to u seriji.

Ne znam ko je vlasnik D59B, ali sve mi se čini da su ova dva identična bombaška napada povezana i da meta bombi nisu vlasnici nego baš sami lokali. Ti kvadrati, tačnije ta lokacija. Napadač na Holesterol nije otkriven, a mala je verovatnoća da ćemo saznati ko je bombardovao D59B. Takođe, nije isključeno da će stanare okolnih zgrada probuditi još neka detonacija ili kakav požar.

Biće da je kakav „investitor“ nanjušio dobru lokaciju za poslovni centar, stambeni blok, za hiljade kvadrata koje će doneti milione i poslužiti kao praonica para. I sada valja pripremiti teren. Ako trenutno nemamo odgovor na to odakle stižu kašikare možda će nam biti jasnije za nekoliko godina, kad se objavi ko je finansijer čitavog projekta.

Ima na dnu Dobračine i udžerica i nekakvih firmi koje „treba“ raseliti. Mnogo je lakše raseljenje ako se lokacija učini nebezbednom, čak opasnom po život. Zato je najbolje oterati one najpoznatje.
Jadna je država i njena prestonica u kojoj se mešaju biznis i bombe, u kojoj umesto prinude zakona imamo zakon prinude. Za gradske čelnike, za Ministarstvo policije kao da je normalno da prašte bombe. Ćute, a taj njihov bedni muk je dodatni korak ka legalizaciji bombaškog biznis plana.

To je taj poslovni ambijent koji stvara naprednjačka vlast. Mic po mic, od laganja – pa šta, od krađe – pa šta, stigli smo do bombe – pa šta?

U napadima na donjem Dorćolu kao da se ponavlja već viđeni rukopis. Onaj iz Savamale. I na Dorćolu ima pacova i narkomana, možda i zmija. I profit je za neke na vidiku. Savamalu su očistili noću, buldožerima, a Dobračinu „čiste“ bombama pred zoru. U Savamali su hapsili vlasnike koji su branili svoje, na Dorćolu ih smrtno zastrašuju. Da li je u pitanju ista ili druga ekipa nije ni važno.

Važno je saznanje da je Beograd pretvoren u grad u kome možemo videti kompletan mafijaški repertoar. I da u takvom gradu imovina i životi građana vrede koliko i obraz gradonačelnika i njegovog zamenika, koliko i reč ministra policije i njegovog šefa. Na skali od nula do 10, to je jedna velika… znate i sami.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar