Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Ne vidi Ana Brnabić da je Srbija podeljena uzduž i popreko - na Beograd i ostatak, na pljačkaše i opljačkane, na lopove i pokradene, na vlastodršce i obespravljene, na narodne kazane i limuzine s rotacijom. Na one koji uče i beže i one koji kupuju diplome i dobijaju mesto u državnoj upravi.

Može i tako, ne primećuješ problem i problema nema. Po tom receptu u Severnoj Koreji nema korone. Istakla se gospođica Brnabić izjavom na „srećnoj“ televiziji, da je Srbija „sve osim podeljenog društva“ i to se veli „vidi na svakim izborima“. Bum, tras i ostade živa u Marićevom studiju u koji i fašisti zalaze.

Mnogo je pametnih i dobronamernih glava u poslednjih nekoliko godina upozoravalo da je srpsko društvo duboko podeljeno. Pokušavali su da urazume vlast da ne deli ljude na „naše“ i „njihove“, na „izdajnike“ i „patriote“, da ne konfrontira i ne stvara tenzije i sukobe.

I Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti prošle godine je oceno da je Srbija podeljeno društvo po mnogim linijama, a da bi „netrpeljivost i agresija, ako se ventil društvene komunikacije ubrzo ne uspostavi, mogle prerasti u međusobni obračun“.

Na ta upozorenja vlast nije odgovarala, terali su po svome. Jedno je drug Vulin, u maniru iskusnog stručnjaka, mudro zaključio da je „Srbija podeljena jedino u tajkunskim medijima“. Gospođica Brnabić je tada još bila u fazi učenja i nije htela da se ističe, dok baš ne utvrdi gradivo.

Za premijerku Srbije izbori su mera nepodeljenosti i jedinstva. Nema veze ako su namešteni ili pokradeni, kupljeni ili oteti. Ni što ih je pola birača bojkotovalo. Izbori su za gospođicu Anu ono što je predsedniku nekada „bio“ poligraf.

Nije važno što takva tvrdnja vređa zdrav razum, elementarnu logiku. Šta je to progovorilo iz nje – kokošije slepilo, neznanje, neiskustvo, ulepšavanje stvarnosti, bezobrazluk, drskost… ili joj je jednostavno ubačen naprednjački softver. I nema kud, mora onako kako programer želi.

U gospođici Ani odjednom smo dobili „tri u jedan“: Martinovića u suknji, Atlagića na štiklama i Rističevića s dekolteom. Dobro pokupila je i neki bezobrazluk od „molera“ iz Lutrije. I slepilo Zagorke Dolovac.

To interesno slepilo je sprečava da vidi podelu na naprednjake i sve ostale, na plaćene batinaše i nezadovoljne građane, na lažove i obmanute. Na braću i kumove koji pobeđuju na tenderima. Na zaplašene i slobodne, na obrazovane i neobrazovane, na uvlakače i dostojanstvene. Od interesnog slepila ne vidi podeljenost u Krušiku – na one koji rade i ginu i one koji pljačkaju.

Gospođica Ana se izveštila u demagogiji, u obračunu sa činjenicama. Kad neko kaže nema slobode medija, Anči skoči: „U Srbiji su slobodni mediji, ponosim se time“. Kad podaci govore da je više od petine u riziku od siromaštva ona spremno odseče: „Iskorenili smo ekstremno siromaštvo. Kad Fridom haus oceni da Srbija nije demokratsko već hibridno društvo, premijerka piše sitno pismo. Da im objasni?!

Ana Brnabić i njen šef počinju da liče na par Milošević – Marković. Istina je, nisu u braku, ali šef odlučuje, a gospođica „ima mišljenje“ o svemu. Ona „soli pamet“ tamo gde on nije stigao.

Mira će ostati upamćena po izjavama koje su normalni svet dovodile do ludila. Zbog njenog jezika mnogi su zamrzeli Slobu. Čini se da premijerka Srbije polako navlači njenu haljinu. Kao da se trudi da što više iritira i kao da uživa u stupidnim konstrukcijama. Samo napred carice!

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (9)