Piše Maja Uzelac: Pismo portirima

Naravno, ako nam majstori to dopusteI niko nikog ne ubije, naravnoŠto je, naravno, dosta navučenoAliHajde da kažemo da se sve to događaJer smo optimistiA u tom slučajuDaDeca menjaju školuI to na njih ostavlja veći utisak od ičeg drugogJer su maliINjihova iskustva zato nisu velikaI među njima, ovo školsko se dužinom i snagom ipak dosta visoko kotiraA jaSlušam njihov lamentMazim im mirišljave glaveRazumemDrugari, učiteljiceAliOd svega što o toj staroj školi znamMeni će najviše nedostajatiStatler i Waldorf.Sećate se ta dva iz Mapeta?_Da, na sam ulaz u školu - jeste Vračar, ali ipak nije Had - stavili su: ne troglavog Kerbera sa zmijama oko vrata, već: dve odvojene glave s ne previše kezaKako kadTo je zato što znaju život dovoljnoU pitanju su dva starija gospodinaJedan je Dušan, a drugi je došao kasnije, i ja ga zovem DžimJer pričali smo jednom o DorsimaIako, za mene, Dorsi su mladi, jer na snimcima jesu, i ja sam mlada, jer bila sam mlada kad sam ih otkrila, pa me čudi što Džim za njih znaAli i Džim je, u svojoj glavi, mladMa daTaj tandem, Dušan i Džim, ceo taj još mlađi život posmatraKako ulazi i izlazi svakodnevno, kako se muva okolo, kako vrvi i eskaliraTandem klati glavom, gleda, ne odobravaIza stakla portirnice, ispod zidnog sata, pored ulazaTaj tandem znaRedom kako se to dešavaKako od onih malih glavicaSvežih mozgovaZa par godinaKresanja i spuštanjaOcena dobijanjaZa par godina pokušaja sviđanjaOpakim ekipamaZa par godinaSamoBivaOnoDaDeca postaju surova i opora, mlaka, lenja i vrludavaUplašenaŽivotom zgađenaSumnjičavaBubuljičavaNeveselaNeupotrebljivaTaj tandem znaI svaki put kad dođem po decu - to je svaki danPitam kako su i šta se dešavaZasmejavam ihNešto nađem da ih molim ili šokiramDa ih prodrmamJerJeben je njihov dan.Iza televizora u kom je uvek isti program komeZna se kraj:Iz deceKoja obećavajuRastu ljudiKoji_Ne._Kraj.I, kažem, od septembra će mi faliti ta dva čoveka, starija, da me pogledaju kao da sve kapiramDa mi decu potapšu po kosi dok preteški ranac prevlače uz stepenikDa prevrnu očima na dežurne kad ne zapamte ime đaka po kog odlazeDa podviknu osmacima jer su postali divljaci i životinjeDa odnesu Valu užinu pošto je ponovo zaboravio da je spakujeDaOniKapirajuSve.IMožda u novoj školi imaju portire takođeMožda su takođe starija gospodaMožda su odličnaMožda suHaAli ja ih neću voletiDa, da..(Imam i ja pravo da se durim.Što su moja deca posebna?Deco, jbg- I majka ima pravo da lamentira.)...PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.Bonus video: Prvi deo ceremonije otvaranja Exita pušteno 22 goluba za 22. Exit

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=prvideoceremonijeaj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3783851"]