Piše Luna Lu: Zona komfora

*

Dakle, dok ovo pišem, odmah da vam kažem, izvan sam svoje granice komfora, o la la - koliko izvan.

Iz džungle na asfaltu došla sam na planinu.

Priroda, čoveče.

Pita me: Pa di si ti?

Nemam pojma kevo, zalutala ti ovčica.

Načisto skrenula.

*

A posebna je tek priča o tome što je ovo 64 pismo u nizu, nijednom prekinutom.

Dakle, za prethodne 63 subote, po prvi put za svo to vreme - izašla sam iz ulice, kraja, (huda), grada.napustila sam "lunarnik" i došla na planinu.

I to nisam došla na bilo koju planinu, nego PUF - na lepoticu divljakušu neverovatnu pod imenom Tara.

*

Toliko sam opijena ovom lepotom, krivinama, delikatesima, a o vazduhu da i ne govorimo.

Moj sistem je u šoku, dišem kiseonik.

Vrti mi se u glavi.

Organizam kreće da radi, što se kaže, u fulu fulova  - izlazi iz moda - ronjenje na dah.

Pluća ispuštaju uzdah, a onda dubok udah - Ovo nam je trebalo, alo!

*

Jedem jagode bez aditiva - mesnate i onako što se kaže - kao nekada.

I prosto ne mogu čudom da se načudim koliko je ovo lekovito.

Frapirana sam - ne prestajem da se pitam zašto nisam ranije ovo sebi priuštila.

Kako je to moguće?!

*

U odeljku "Self Help" ima čitava edicija u žanru kojim je propisano da te nauče kroz razne tehnike kako da savladaš izreku - Sve u svoje vreme.

To je naravoučenije naravno izvađeno iz mnogo kompleksnije literature - pominje se u spisima od Drevne Grčke do danas.

*

Priznajem, često se osećam kao pogrešna osoba na pogrešnom mestu - kada sam izvan svog prostora koje je moje carstvo.

Izvan mojih zidina, u ovoj ludari od grada u kojoj živim - potpunom haosu gde ništa ne funkcioniše kako treba, ali nekako radi kao neki sumanuti izum - privremen - na ivici razuma.

Onako kao da se kupamo sa uključenim bojlerom ili držimo fen na ivici kade dok se kupamo - tako se meni čini u ovoj novoj realnosti.

Tako imam neki subjektivni osećaj.

Zato retko izlazim. među ljude.

Inverta ovog kalibra nije bilo teško staviti u kuću, problem je ko će me naterati da izađem iz svog babla.

Ali, taj problem je rešen - potrebno je samo odabrano društvo gde se osećam sigurnom i gde se puno smejemo i sebi i svemu što nam se dešava.

I tu je avantura.

Još kada sam čula planina - imala sam osećaj kao da letim na Mesec.

*

Jedino što pratim je slučaj Reva.

Pravo sa Tare idem na lokaciju da snimamo Luna park.

Ova priroda ovde će mi dati snage za akciju.

*

O svemu što sam videla i proživela pisaću detaljno sledeće subote, sad stvarno moram na rođendan, a za kraj imam molbu - pogledajte šta se dešava u Revi - to je baš važno.

Pogledajte snimak sa dronom kakva je to ekološka katastrofa koja nam se desila pred nosom.

Kakva rana naneta brutalnim ličnim interesima okupatora.

To mora prestati odmah.

Alarmirati sve planetarne mreže o ovom zločinu.

Čini mi se da je baš važno.

*

I #BeSafe, pišite kako se vama čini cela ova Reva priča - čitamo se!