Podeli:
Luna Lu
Foto: Marko Krunić/Promo

Nedelja, 7.10h. Jasno je kako će izgledati rana jesen.  Ni l od leta ovog jutra. Možda se jul vrati tokom dana.

Uništenom drvoredu pod prozorom prija zahlađenje i kiša.

Kao da dolazi sebi posle preživljene toping metode početkom marta.

Polako vraća svoju ranjenu krošnju isečenu testerom do živca.

U Americi, ko na takav način iseče drvo u svom dvorištu – dobija kaznu tipa 2.500 dolara.

Džaba mu da dokazuje da ga je sam zasadio.

Nema pravo na to.

*

To je zabranjeno jer je štetno, a eto kod nas je službeni model ponašanja.

Mnogo toga je kod nas prihvaćeno, a da je preko Zida kojim smo opasani – kažnjivo raznim zakonima.

*

Imam jednog druga koji je bogat i živi u Francuskoj.

On mnogo voli da provocira i uvek pokušava da brani neodbranjivo.

Čisto da bude džapanja u komentarima kod njega na fejsu.

Dosadno mu.

Na primer, njemu je toping metoda ranjavanja drveća ok, njemu su “kretivne industrije” ok, mrzi Benksija – ma čoveka može da iznervira na keca.

Mnogi su ga iz društva blokirali, meni je interesantno da čujem njegove argumente.

Lako su oborivi.

Mnogo voli da filozofira – iz daleka.

I tako će biti sve dok i njega ne opauče pa da zaboli, ali on je na sigurnom.

Maše iz Kana gde je na odmoru.

*

Pomislih da bi možda mnoga svoja gledišta promenio da su mu saopštili kao meni da su njegovi rezultati testiranja na kovid19 – izgubljeni u sistemu.

Zamišljam sebe kao astronauta koji lebdi svemirom.

Raketa je otišla dalje, i eto mene su zaboravili.

Možda sam u stvari Lajka iz one Svetlanine pesme.

Diskonektovana.

Kada budete imali simptome – javite se. Pa ćemo testirati ponovo.

Poyy.

*

Čovek oko jedne stvari može mnogo da se nervira, a onda u jednom momentu ili eksplodira i napravi haos ili prihvati stanje stvari i svoju nemoć i počne da čuva živce kojih ima još bukvalno za pod zub.

A ja sam se baš intenzivno živcirala oko čitave te moje sage sa testom.

Žena na rubu nervnog sloma – to može biti naslov mojih prethodnih devet dana.

Onda sam shvatila da nisam Jozef K, ali sam u Procesu.

Moglo se desiti da postanem Stranac, Kamijev i da mi na svu tu akumuliranu nemoć mnogo zasmeta sunce koje mi ide pravo u oči i beng ubijem nekog, zaslepljena.

*

Svašta mi je padalo na pamet dok sam pokušavala da otkrijem kako se dolazi do rezultata.

Na televiziji u 15h paralelno sa apsurdom koji živim – idu ona javljanja “kriznog štaba” najvećeg producenta krize, a ne njenog rešenja.

Njihovo puno ime trebalo bi biti “štab za doprinos krizi za vreme svetske pandemije”.

*

Ta količina pasivne agresije emitovana u direktnom prenosu je zaista epskih razmera.

Posebno onaj ton kojim govori “ministar zdravlja” zvani Dr Smrt.

Podseća na amatera hipnotizera koji smiruje kidnapovano lice kako će sve biti OK, dok je ovaj vezan sa izolir trakom na ustima, a on mu šapuće:  “Do-ne-će novce. Ššššš. Budi mi-rrrrrr-an. Čuvaj snagu. Ššššto se nervira-šššš. Loše ti je to. Bićeššš slobo-dan. Ako donesu parice. A doneće, valjda. Što drhtiš? Glupo ti je to.

Pa valjda te vo-le.

A, jel te vole tvoji?”

*

Pre devet dana, bolničar u kovid ambulanti mi je rekao da će rezultat biti gotov za:

“3, 4, 5, 7 do 10 dana”.

Ne znam da li se dani vikenda broje ili samo radni dani.

*

Posle kolumne “Čekić” javila mi se prijateljica sa iskustvom iz te ambulante.

Ona je bila bolesna, na putu je potpunog oporavka, hvala Bogu pre neki dan je i zvanično ozdravila. I dobila negativan rezultat. Već je na putu za more da vrati imunitet i snagu posle tri nedelje pakla.

Pitala me je šta su mi rekli.

Bolničar je rekao da proverim rezultat na sajtu Ezdravlja tamo će biti ako sam negativna. A ako nisam onda će izabrani lekar naći načina da uđe u bazu podataka pa da mi to saošti.

Jer ja nemam simptome.

*

Dala mi je dragocen savet, da odustanem od E-zdravlja i dala mi broj telefona.

“Zovi ovaj broj u proseku oko 30 puta na dan. Budi uporna.”

Zvala sam svaki dan u proseku oko 32 puta. Ili je zauzeto ili se niko ne javlja.

U petak sam posle 34 puta dobila neki glas žene koja se jako iznenadila što neko zove.

Brzo sam pričala da mi ne spusti slušalicu.

Rekla mi je da ne pripadam njihovom domu zdavlja, a moj nema kovid ambulantu.

Rekla mi je da zovem neki mobilni broj i da pošto nemam simptome i nemam izabranog lekara kod njih – verovatno sam izgubljena u sistemu, ali mogu da probam. Ako dobijem simptome – testiraće me opet – prijatno.

*

24 puta sam okrenula taj mobilni.

Niko se ne javio.

Nijednom nije bio zauzet, samo zvoni do kraja i ništa.

Zamišljam telefon na mjut, u nekoj fioci – kako na ekranu svetli moj broj.

Ja, Lajka zvanično je puštena u galaksiju. Da pluta.

*

Mama mi javlja da je sad rekao neki čovek na TV-u kako na Ezdravlju neću naći rezultat.

Ali, mama bolničar je rekao da tu tražim.

Mama kaže: “Ne znam šta ti je on rekao, ali evo ovaj čovek priča da tu samo postoji evidencija da si testirana.”

Kome verovati, čoveku sa TV-a ili bolničaru iz kovid ambulante – pitanje je sad.

*

Sledeći dan zvezda obraćanja građanstvu u 15h je “digitalna premijerka”.

“Jedna stvar je jedna stvar, a druga stvar je druga stvar.”

Njen bezobrazluk je tom prilikom zaista bio na nivou antičke drame.

Ova žena se ozbiljno istripovala da je boginja na Olimpu.

A mi smrtnici treba da budemo zahvalni što nam je podarila i digitalizaciju.

Hm.

Na sajtu Ezdravlje ukucavam svoj broj zdravstvene.

Izlazi mi formular da popunim simptome kovida.

Nemam ih.

Gde li su na ovom sajtu rezlutati – mahnito pokušavam da nađem…

Nema te opcije.

Ulazim i izlazim sto puta sa sajta.

Mozak mi pulsira.

*

U jednom momentu nalazim na sitna slova u gustom tekstu gde kažu da ako želim da uđem dublje na sajt gde su osetljivi podaci – treba da se registrujem na e-government, izgleda im bolje zvuči na engleskom.

To je znači njeno remek delo.

Priznajem, da sam joj poželela da sa Olimpa završi u Hadu.

Šta ću i ja sam samo čovek.

Neće joj biti u Hadu tako loše.

Imaće puno drugara iz sekte da se zabavljaju dok ih jure kerberi i gorgone.

*

Prvi pokušaj moje registracije na eUprava portalu prošao je neslavno.

Pored izabranog ličnog dokumenta treba priložiti i fotografiju tog dokumenta.

Slikam ličnu telefonom.

Šaljem sebi na mail, daunloudujem.

Izgubila sam 45 minuta života i pitam se kako bi neka baka ili osoba koju računari ne zanimaju rešila ovu peripetiju.

Srećna kačim fajlove sa fotografijom.

Popunjavam formular do kraja – pritiskam poslednji taster.

Ne prihvata.

Kaže . fotografije moraju imati manje od 2MB.

Gasim komp da ga ne bih razbila.

Odlazim u dvosatnu šetnju Kališem.

Brz hod, trčanje u intervalima.

Na početku malo hodam, mnogo psujem.

A onda me je obuzeo hod – ulazim u neku vrstu meditacije – prestajem da psujem – smirujem se.

Murakami je sve to lepo objasnio u – “O čemu govorim kada govorim o trčanju”.

*

Sutradan molim montažera da mi fajlove sa fotografijama smanji na ispod 2MB.

Dakle, potrebna mi je stručna pomoć.

Aploudujem fotografije ponovo, pošto sam ponovo popunila i formular.

Sve je prihvaćemo – dobijam generički odgovor – da bi se finalizirao ceo proces treba da na povratnom mejlu koji će mi stići pritisnem – “potvrdi”.

Taj mail nikada nije stigao.

*

Kada sam im napisala na sajtu da mi mail nikada nije stigao.

Dobila sam automatski odgovor.

“Poštovana/i,

Obaveštamo Vas da smo primili poruku i da ćemo odgovoriti u najkraćem roku.

Hvala na razumevanju.

S poštovanjem,

euprava.gov.rs

portal eUprava Republike Srbije”

*

Nikada nisam dobila odgovor.

*

Iako nisam Jelena, jesam žena koje nema.

Definitvno sam osoba koja je izgubljena – e sada da li u ili van sistema – nemam pojma, ali je čudan osećaj – idealan za rubriku “Verovali ili ne.”

Dva sistema su me izgubila.

Bravo za digitalnu Anu i majstora pasivne agresije hipnotizera Lončara.

Uspeli ste malo verovatnu stvar da me u oba svoja sistema izgubite u roku od pet radnih dana.

Aplauz.

*

I juče, zove me ovaj moj drug iz Kana da me pita kako sam.

Nalazi se u vili Venera. Malo je pregoreo. I mamuran je.

Pričam mu najkraće moguće – šta mi se desilo.

Kaže on meni – imaj razumevanja teška je situacija.

Brojim do 100.

Uostalom šta se cimam kada sam zdrava.

Brojim do 201.

Kaže kako uostalom, svi njegovi prijatelji (bogataši) u BeGeu rade jednu šemu – pozovu super tajni broj, dođe čovek na gajbu, uzme bris i za 72 sata im donesu rezultat iz privatne tajne labaratorije. “Simple as that”.

Ne razume zašto sam u frci – ako nemam 100EUR koliko to košta – poslaće mi on.

I voila!

“Lepotice ništa nije vredno tvoje sekiracije.”

Spuštam slušalicu sa izrazom lica – Ko mene ovde zaebava, Kosmose šaljivdžijo stari.

Kraj scene.

Zatamljenje.

*

Sve u svemu, dragi svi – ovako je izgledala moja nedelja.

Za nekog ko ne postoji osećam se odlično i vrlo živo i na tome sam zahvalna Nebesima.

Desile su se i mnoge lepe stvari o njima ću sledeći put.

Ovo sam morala da napišem da ne zaboravim.

Možda ovo moje svedočenje bude važno kada se bude gradila još neka optužnica za ove sa Olimpa.

Trenutno nedodirljive, ali svi poznavaoci grčke mitologije znaju da se kolo sreće i za bogove okreće.

Itekako.

O, da.

Komentari

Vaš komentar