Piše Luna Lu: Kuraž

*Mislim o hrabrosti - kada sam zaista hrabra, a kada samo luda pa ne razmišljam o posledicama nego sam pohitala nevolji u susret?Bosonoga i brza, poluzatvorenih očiju skočila u bezdno, pa šta bude.*Šta je danas hrabrost?Biti samohrana majka.To mi prvo pada na pamet.Odmah potom i - zaljubiti se.Pokloniti nekom svoje poverenje - "srce na dlanu" - "da ga imaš dva".I naravno, reći da sistem NE valja - navoditi taksativno i sa argumentima stavku po stavku, a stavki u ovoj demo verziji države ima dovoljno da dođe neka trupa - "Javni Tužioci iz Galaksije" i objave u "Dnevniku" da moramo sve iz početka.*Ali, pre svega, u ogledalu priznati da si i ti kao svi ljudi na ovom svetu kvarljiva roba.Još jedan vlasnik JMBG-a - lice sa greškom.*Iskreno da vam kažem, više ne znam šta je normalno i polako se učim da tu reč gotovo nikad više ne koristim.Bora Stanković je govorio da su „ludi“ i ljudi izvan opšte ideje o „normalnosti“ – božji ljudi, da su oni Bogu najbliži.*Možda, najhrabrija sam u životu bila kada sam pustila mog oca da ode na onaj svet, to odmah da vam priznam.To se dogodilo predugih sedam godina od dana kada je zaista otišao u drugu dimenziju, „kući“, da sa Elvisom ispija božje nektare.Tog jednog proleća sam sakupila najviše smelosti na svetu i priznala sebi – od danas si sama. Njega više nema.Nosi se sa tim.*Čudno je jako jer baš ovog marta punim 51.On kada je otišao na put sa kog se nikad nije vratio imao je 46, a ja tada samo 24.Astrolozi kažu da rođeni u znaku Ribe često mladi ostanu bez obožavanog roditelja.On je otišao mlad, a ja sam bila kompletno nespremna.Krenuo je u Grčku, na tradicionalni Uskrs na Hilandaru.Ovlaž sam ga zagrlila i rekla „Ne vraćaj se bez Vogue-a sa Kejt Mos na naslovnoj strani i kožnih pantalona“."Vogue", Kejt i kožne pantalone su stigle, a on ne.Dugo sam mislila da je to samo njegova šala i da će svaki čas banuti na vrata.Onda sam bila besna što me je ostavio na cedilu, prestala sam u jednom momentu da verujem u dobro i kosmičku pravdu - toliko me je iskasapio taj gubitak da sam bila ljuta na Univerzum.Vozila sam se na talasu auto-destrukcije u inat njegovom "nestanku".Nekoliko godina kasnije, pogledala sam u tu kapiju u dvorištu porodičnog divljeg vrta i zapovedila - "Prestani da to radiš sebi. Neće se pojaviti. Ostavi čoveka na miru“.Trebalo mi je jako puno kuraži i vremena da priznam to na glas i da se pomirim sa tim.*Ne znam da li sam hrabra ili luda što vazda govorim sve kako jeste javno, otvoreno i o sebi i o nevoljama u društvu, i što sam se tukla sa policijom na demonstracijama devedesetih i kada sam branila slabije od sebe pa zaradila ožiljak preko pola glave - to nije bilo hrabro - to je bio instikt - nepromišljenost momenta.Ožiljak peglam najsavremenijim laserima decenijama i skrivam ga šiškom ili kačketom.*Priznajem sebi hrabro i da sam nezrela jer posmatram život iz pozicije ostavljenog "deteta" dok gledam razne hrabre žene kako se bore same kroz život sa decom.Koliko je to tek teško.Ali, one uspevaju i da se nasmeju i da se našale na svoj račun i da se lepo obuku i da sanjaju hrabre snove za nih i svoju decu.Majke hrabrost - e, njima bih digla spomenik, ako treba ikakav spomenik da se diže u vreme pandemije i ekonomske krize.*Koliko tu ima odricanja, koliko vere, kolike mentalne snage, koliko želje da svetu u amanet ostaviš što boljeg čoveka.Za dete nikad nisam imala hrabrosti.To je za neke druge ljude - nismo svi istog tkanja i od istog materijala.Svako ima svoj zadatak u ovoj igrici zvanoj Život.*Znam i da nismo svi krojeni po istom kroju niti svi možemo i treba da radimo sve.Na primer, ne vozim automobil i nikad nisam zažalila zbog te odluke.Oduvek sam znala da neću voziti - prebrze su mi misli, imam napete živce, vazda u insomniji i pod naletima dekocentracije.To nije dobro za saobraćaj.*Okolina je ipak krenula sa lakim presingom.Čak su mi i proizvođači lepih automobila nudili razne fine modele da mi daju samo da ih reklamiram.Šaputali su „Položi, položi..“Onda su mi uplatili i školu da učim da vozim.I svih pet instruktora koje sam promenila rekli su isto – „Ona nije za to. Nema osećaj straha za volanom. To ne valja“.I onda su me konačno ostavili na miru, a ja sam zauzvrat naučila da vozim za kameru.Znam da obrnem krug oko Arene, na automatiku.*Sve u svemu, želim da kažem da je jako hrabro da priznaš sebi za šta jesi, a za šta nisi u ovom životu.Mislim da je to i stvar mentalne higijene.NISU SVI ZA SVE.I to je amen.*Ali, lako je meni da pričam sad sa 50, kad je najgore prošlo.Eto na primer - obožavam Odri Hepbern, ali ništa sa njom nemam zajedničko i zbog toga više NE očajavam.Znam da bi mi život bio mnogo jednostavniji da sam "Odri" tip.Nju svi vole, dive se njenoj gracioznosti, upornosti, samokontroli i životu po PeEs-u.A meni je setrica luda na dva M.*Zbog Merilin Monro - (na)učila sam engleski da bih pročitala najbolju knjigu o njenom životu.Uz pomoć rečnika i detektivske biografije reč po reč sam prevodila.Od prvog razreda, učila sam francuski tako da sam engleski savladala - samouka.Od malena je razumem u srž, neprepičljivo.Naučila me je da prepoznam dobre glumce - koliko samo moraš biti pametan i talentovan da bi umeo da glumiš komično - glupače.Od tada sam i sa mamom u laganom nerazumevanju - tvrdila je da je ona jeftina "bimbo", a ja sam njome bila opsednuta jer sam je od malih nogu zaista suštinski razumela.I ona se plašila ceo život da će da poludi.Pasionirano sakupljam sve napisano o njoj i njene fotografije od svoje devete godine i veliki kompliment mi je kada mi ljudi na društvenim mrežama pošalju neku njenu fotku i kažu - "Pomislih na tebe - evo ti sestrice."*Priznajem, zabavlja me da nekad mislim kako bi svet bio drugačiji da je pobedio rokenrol ili da je u "Doručku kod Tifanija" – Holi Golajtli bila Merilin Monro.To je trebalo da se desi, ali je M. puno kasnila i pila, bila komplikovana i teška, detinjsta i nepredvidiva, nesigurna i sklona višku kilograma.Umesto nje - odabrali su savršenu Odri.A ni rokenrol nije pobedio.*Ovog marta želim nam dovoljno hrabrosti da se suočimo sa sopstvenim moćima i nemoćima, kao i sa najvećim gubitkom - pa da ga pretvorimo u dobitak, u ono nešto dragoceno čemu nas je život naučio i zbog koga smo bolji nego što smo bili.Želim nam hrabro srce jer ono može sve.I da naučimo neki nov jezik - kao maternji.Ako je srce i buntovno pride onda smo na konju - sledi nam proleće - oborimo ga s nogu, osvojimo ga na keca - motivišimo ga da bude najbolje proleće ikada.*I #BeSafe - (sa)čuvajmo se, sledi novi nivo ove lude igrice - ulećemo u drugu godinu "nove realnosti"."Doroti, veži se, Kanzas je daleko" - baš kao u Čarobnjaku iz Oz-a.