Piše Luna Lu: Kada Štrumpfovi pozelene

Shvatila sam da se ovo neće završiti ni za ove dve ni za naredne dve vazda "ključne" nedelje - ovo će trajati.I iz ovog kermesa niko neće izaći neokrnjen.Ovo planetarno iskustvo uključuje, osim osećaja da smo svi u bubnju da se razbolimo od tajanstvenog virusa - i ekonomsku krizu iz koje ko zna kakvi ćemo se izvući i sa kojom novom valutom.No, nije mi ovo prva ekonomska zikra u životu, o ne.Doduše, biće prva u uslovima pandemije.*I odmah mi je lakše kada shvatih da je ovo Novo normalno i da ništa ne čekam.Ovo je to - život piči, ništa ne čeka.Vreme je da odmah počnem da se mentalno pripremam za izazove koji slede.Svet je staro, a novo mesto sa friškim pravilima ponašanja sve do vakcine.Dakle, narednh 18 meseci, socijalnog distanciranja, ne rukovanja, mestimičnih i povremenih karantina, obazrivosti, nepoverenja, nervoze i neizvesnosti.Smanjenih poslova, možda i bez posla, ograničenog kretanja, promenjene liste životnih prioriteta.Cene će ludovati.Ali, neko će se, kao i svaki put do sada - ludo zaljubiti i na zidu napisati - Kada ćemo se ljubiti?*Život će teći i na kraju dana bićemo umorni, a sa nadom da će sutra biti bolje.Jer to je čovek, čudna sorta.*Te 2008. bila sam u Parizu na Sajmu automobila.Snimali smo emisiju.Padala je kiša.Kupila sam u Galeriji Lafajet veliki crni šešir.Kaže mi Snimatelj - "Kao udovica."*Meni se taj "dark" momenat baš svideo, slagao mi se uz bulevar Sen Žermen i monotonu kišu. Pala je noć i pozvani smo na veliku večeru u popularni bistro da spoznamo planove predstavnika automobilske industrije.Stižemo, nismo mnogo zakasnili, a predstavnici već prilično pijani i opipljiv očaj u zraku.Snimatelj se smeje i kaže:"Bila si u pravu za šešir - odgovora prilici - čoveče - ko je umro?!"*Ispostaviće se u razgovoru, jedan na jedan, da je "izbila" velika ekonomska kriza - WallStreet je pukao - delegati čupaju kose i pitaju se šta sad?!?Te večeri niko nije umro, Dolar je završio na aparatima.*Po povratku u Beograd - pričali smo svima šta smo čuli - svi su nas gledali belo.A onda je tokom sledeće godine kriza zakucala na naša vrata.Dve i po godine godine kasnije, ostali smo bez posla - firma je otišla u ruke stranih "investitora" - više ništa neće biti isto.Šešir sam poklonila drugarici da se slika za neki editorijal.Stavila je na njega puno cveća i promenila mu karmu.*A ja sam preživela - naučila sam neke nove veštine i cimala se sa nekoliko dodatnih poslova, stekla nekoliko novih saboraca i prilagodila se.I zamrzela sam Keri Bredšo.Njena naivnost i maloumnost da troši na cipele i mene su stavile u poziciju da nemam za rentu, a da gazdarica ne prima zlatne #DolceGabanna štikle dvanaestice, samo keš.Da ne pričam o tome kako zamalo da završim kao alkoholičarka jer sam kao Keri ljuštila "Kosmopoliten" koktele.Ekonomska kriza 2008. razvela me je od omiljene junakinje mojih 30 - zauvek.Sada bledi njen autogram koji mi je poslala specijalnim njujorškim vezama.Nikada nisam uramila posvetu - "To my sister".Peviše me je skupo koštala i ta serija i to "sestrinstvo".*Sve u svemu - čekaju nas razne konfuzije, prodavanje magle, deljenje zamašćenih vizira, iluzije na rasprodaji, manipulacija koliko nećeš - jer mi smo uz sve ovo i u izbornoj godini.Dakle, u godini kada će mnogi ljudi biti spremni da obećaju Štrumpfovima da će da pozelene.Valja otvoriti četvoro očiju i verovati svom instiktu.Infomisati se temeljno i na pravom mestu.Konsultovati i više od dva ekonomska nezavisna eksperta.*Kupovati lokalno i pomagati domaću kreativnu scenu.*I, ne zaboravimo - sve vreme ovog ludila - umetnost nas leči - bilo da slušamo neku muziku da nas zaboravi, ili da čitamo neku knjigu ili nas zavede neki film pred san - sve su to neki umetnici stvarali i sva je prilika da će biti gladni.Valja brinuti i o tome.Jer umetnost će spasiti svet - već to čini i zato je invensticija zlata vredna.*I budimo nežni prema sebi i ljubazni prema drugima.Čuvajmo se.I #BeSafe.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram