Piše Luna Lu: Kada Robi spasi početak leta

Ima jedan popularni Tik Tok gde dve žene opisuju kako provode vreli dan u Beogradu.

Ishvališe svoju domišljatost nekom apstraktnom gledaocu kome se obraćaju sa "rođeni".

Masterplan glasi - dopeljati se do tržnog centra "Galerija". Osvežiti se u toaletu.

A onda lagano krenuti po parfimerijama, redom.

Negde se našminkati, a negde namirisati. Testerima.

I, onda sveže napirlitane za DŽ - ispijati kafe i biti u centru "prestoničkih" zbivanja.

Zaključuju ponosito: "I tako - ubijemo dan."

*

Njihova akcija sama po sebi može biti pank konzumeristički "hak".

Svakako može dovesti i do toga da neko pomisli kakve "carice" te da ih iskopira, a neko će konstatovati "seljančure par ekselans".

No, ono što je meni zagolicalo "sive ćelije" jeste težnja da se "ubije dan".

Ne znam da li i danas deca broje koliko još spavam - pa more?

Mi smo brojali i sanjali trenutak kada ćemo iza prve krivine ugledati more kenjkavi od puta u automobilima bez klime.

*

Nikada duži dan kada čekaš da prođe, a nikada brže prođe kada želiš da traje.

Vreme je zaista relativno - Albert je bio sto posto u pravu.

Neko potroši dva sata da vam nešto objasni, a da nije poentirao - zapetlja se kao pile u kučinu.

A reklama te u 10 sekundi natera da kupiš baš to što ona želi i to još po ovoj vrućinčini.

Montažno filmsko i TV vreme - metafizika su za sebe.

*

I tako me je prvo jutro leta, neočekivano - sačekala saga u četiri sata o životu i suštini bića pod imenom Robi Vilijams. Kakav maestralni dokumentarac iza koga stoji jedna od produkcijskih kuća Ridlija Skota.

Nije Ridli lud - zna šta radi.

*

Istovremeno i protagonista i antagonista sopstvenog života - umetnik Robi na jednom sasvim običnom laptopu mota ključne trenutke svog bivstvovanja i suočava se sa sopstvenim uspesima i padovima isprepletanim u filigranskom tkanju u jedno nadasve uzbudljivo traumatično iskustvo zvano boravak na planeti Zemlji.

Borba za prvo mesto na top listama smenjuje borba sa depresijom i preokret iz žanra - "A onda se pojavila ona..."

U finalu serijala pred nama se razvija ljubavni roman jer - "All We Need is Love".

Ali, u tom medu ima i pelina tako da kraj nije bljutavo zašećeren, već u stvarnosti stvaran - pomalo gorak.

*

Nisam bila neki fan Robiše.

Zanimali su me neki drugi fenomeni koji su se dešavali paralelno sa njegovim blokbaster osvajanjem top lista.

No, postoje dva momenta kada mi je oplemenio dane i učinio ih nezaboravnim.

Prvi je bio u fabrici "Bang & Olufsen" negde na severu Danske u gradiću Struer gde sam bila u radnoj poseti. Nekoliko dana smo prolazili kroz etape kako se prave najsavršeniji zvučnici i "surround" sistemi.

Da bi pokazali koliko ton može biti savršen kao primer su uzeli Robijeve - "Anđele".

Koža se ježi na keca, knedla u grlu, suze kreću od savršenstva.

No, nekako pomislih da kroz tu vrhunsku velemajstoriju bilo koji master da si pustio - efekat bi bio isti.

*

A onda smo M i ja otišle iz čiste radoznalosti na koncert gospodina Vilijamsa u Beogradu.

Karte padoše sa neba i kao - "Ajde, a što da ne!"

Ništa nismo očekivale. I da skratim priču to je bio jedan od najboljih koncerata na kome sam bila. Dečko nas je vaskrsnuo, sa sve pljuskom po kome smo plesale.

Tada sam shvatila da ni ono u Strueru nije bilo do zvučnika nego do Robija.

Sapatniče, veliki si car.

Samo tako mogu da zaključim i preporučim ovu dokumentarnu sagu, a ako vas smara da gledate bar ga slušajte.

To je odličan način da se provede dan, a da dan ostane živ, a ne ubijen.

*

Robi sve razume kada su u pitanju tanane ljudske more.

Dobar je suvozač na drumu što se život zove - ume da šapne motivaciju kako nisi sam u gomili.

Kapira Robiša teskobe - položio je "majstorsko pismo" tog zanata.

I tako sasvim iznenada ovaj moj početak leta dobio je saundtrak, a koji je vaš?

Čime vas je plemenitim ovaj jun iznenadio? Ima li ičega ili samo daj da "ubijem dan".