0
Ponižavali profesorku, sve to snimili i objavili, pa izbegli kaznu. Učenici Tehničke škole u Trsteniku, koji su izbačeni iz škole, jer su maltretirali nastavnicu engleskog jezika, vraćeni su na nastavu zbog proceduralnih grešaka. Naime, problem je nastao, jer nije ispoštovan zakonom predviđen način da neko bude udaljen iz škole.
U novembru kada je došlo do pomenutog incidenta celokupna javnost bila je šokirana video-snimkom omalovažavanja profesorke i svi su se listom od nastavnika preko direktora do ministra prosvete zgražavali nad onim što se desilo.
Puna su im bila usta osude i zaklinjanja da se takvo nešto više nikada neće desiti i da je sada jasno da je „kap prelila čašu“.
Preliva izgleda ta naša čaša žuči i sramote na sve strane, ali to ipak nije dovoljno da se zaduženi u sistemu skoncentrišu i urade svoj posao kako valja da bi vinovnici nasilja dobili zasluženu kaznu.Da bi do ovakvog ishoda moglo da dođe, naslućivalo se krajem prošle godine, svega mesec i po dana posle famoznog incidenta. Tada se šuškalo u prosvetnim krugovima da se advokat jednog od mladih nasilnika žalio da je direktor škole povredio njegova prava, jer mu nije prvo izrekao meru kazne dobrovoljnog rada, pa ga tek onda izbacio iz škole.
Da li je procedura zaista toliko komplikovana pa prosvetari bez pravničkog znanja nisu mogli da se snađu u njoj? Da li niko od zaposlenih u trsteničkoj školi do onih u Ministarstvu nije mogao da se pobrine da disciplinski postupak protekne po zakonu? Ili jednostavno nikog nije bilo briga?
Kada se maltretiranje desilo, svi su glasno horski osuđivali nasilje, kao što su mesec i po kasnije bili nezainteresovani za to da krivci budu kažnjeni.
Valjda je mesec dana saosećanja najviše što jedna žrtva u našem društvu može da dobije. Posle toga mora sama da se snalazi i nosi svoj ničim zasluženi teret poniženja.
Uglavnom, mladi zlostavljači koji su izmakli profesorki stolicu i snimali je dok pada na pod cerekajući se pobedonosno njenoj nemoći, nastaviće školovanje u istoj sredini, po svemu sudeći bez većih problema.
Za to vreme, nesrećna nastavnica je još uvek na bolovanju, jer nije imala snage da se vrati na mesto gde je maltretirana i zlostavljana. Kako tek sada da je nađe? Kako da se oporavi od svega što je snašlo u učionici kad je u njoj opet dočekaju podrugljivi osmesi njenih mladih zlostavljača?
Taj podsmeh će i nju i sve nas podsećati kako je u Srbiji zaista malo potrebno da nasilnici prođu nekažnjeno.