0
Bili neki izbori u proleće 2016. godine, kad se po bilbordima mogla pročitati poruka: ČEDA, BORIS, ČANAK! Iako sam znao da ta trojka nema šta drugo da ponudi osim sopstvene predstave o sopstvenoj važnosti, tih dana sam puno razmišljao onoj igri iz popularnog kviza „Slagalica“, kad se od nasumično izabranih slova traži najduža smislena reč.
Najduža reč koju sam uspeo da sastavim od njihovih precenjenih imena glasila je BESKONAČARI (11 slova), mada mislim da bi mi komisija „Slagalice“ priznala i izraz sa svih 14: KORAČA BAČENI DS!
* * *
Nešto manje od osam godina kasnije eto njih u novom pakovanju: Boris sa Raduletom, Čeda sa Mišom Vacićem, jedino se Čanak pošteno preselio u rubriku “Kucamo na vrata zaboravljenih asova”, sve sa njegovom Ligom socijaldemokrata Vojvodine koja na pokrajinskim izborima nije preskočila cenzus.
Ne bih danas da se bavim margarincima (“dobro jutro”), kojima je bilo mrsko čak i da se slikaju zajedno. Dobili su taman kako su zaslužili, ali to nikako ne znači da ih u nekom beskonačnom nizu izbornih postupaka nećemo ponovo imati kao neki margarin, tako vazda “vitalne” (po onoj reklami “u sve se meša”).
Ne bih, ruku na srce, ni o bruci i sramoti svih onih devojaka koje su svojevremeno nosile bedž sa porukom “…, oženi me”, o čemu je nešto napisao i “ikseraš” Milorad Matić Zgubidan: “Da li si imao više potpisa nego glasova?! Sramota me što sam hodao uz tebe 1996/97!”
A evo i nekih podataka: Kragujevac 1.102 potpisa podrške – 317 glasova, Rakovica 930:126, Vrbas 418:34… Svi potpisi prikupljeni u organima opštinske uprave.
I onda isti taj najbolji drug Miše Vacića serenda po društvenim mrežama kako nam je “sve lepo rekao” još pre izbora. Da odradi još jednu turu bedastoća za onog koji ga je reaktivirao, poklonio mu potpise “podrške” i pripustio ga u medije, navodno lamentirajući nad tužnom sudbinom “beskonačara” već pomenutog Borisa i njegovog učenika iz prve gimnazije, sa kojim još tada niko nije hteo da se druži…
U cenu tog proseravanja uračunato je sve ono što će zadržati kao privilegiju, od jeftino kupljenih firmi do gostovanja po televizijama za sreću i ružičastu stvarnost, trebaće još dugo neko da “iznutra” rastura svaki iole ozbilniji pokušaj da se opozicija ujedini, uozbilji i organizuje. Zato, ruku na srce, njega baš briga za lavinu komentara, uvreda i podsmeha koji su usledili, od kojih ću ovom prilikom da prenesem dva karakteristična:
“’Liberalni’ političar koji podržava hibridni režim koji guši medije i opoziciju gde stigne. ‘Liberalni’ političar koji podržava hibridni režim koji uništava izvoznu granu privrede debilnom monetarnom politikom. Ni ‘L’ od ‘liberalnog’ ti nije ostalo. Pogledaj se u ogledalo!” (Ivan Radojković)
“Daj bre, kaži koliko ti para treba da skupimo, samo sjaši. Da li ti vidiš bre kako živi ovaj narod i kako te nije briga koliko zla nanosiš ovako? Uzeo si šta si uzeo, oprošteno ti je, sad ćuti zaboga!” (Svetlana Stevanović)
* * *
Kad su bili prvi višestranački izbori, oni u decembru 1990. godine, jedan naš drugar bio na listi Socijalističke partije. Na glasanje išao sa majkom i ženom, dobio na svom biračkom mestu (na starom, dobrom Vračaru) ukupno dva glasa, pa smo ga godinama zafrkavali: “Znamo da si glas’o za sebe, ali da li si konačno utvrdio da li te manje voli mama il’ draga supruga?!”
Ova anegdota ovih dana dobila je nešto moderniju verziju, koju je uspod pomenute besomučne objave beskonačara Jovanovića “okačio” lik koji “iksuje” pod firmom “Besomuk”:
Došao Čedica kući posle brojanja glasova i kaže ženi: “Dobio sam tri glasa.! A ona će na to: “Znala sam da imaš švalerku!”
*******************************