0
Da sam ovih dana u Beogradu, sigurno bih pozvao neke moje koleginice i upitao ih da li im je i dalje “simpatičan” onaj “sorbonski đak”. Mada, po u Srbiji već odomaćenom običaju, nije isključeno da bi usledio odgovor da su to govorile “samo onako”, ko će još da se seća svega što je bilo “tema dana” uoči aprilskih izbora. Ako se i njih uopšte sećamo…
A tada je jedna od najperfidnijih manipulacija bilo poturanje uglađenog, ulickanog i vazda zabrinutog predsednika Nove Demokratske stranke Srbije na opozicioni tas. U tu svrhu je obezbeđena neophodna logistička podrška koaliciji obećavajućeg imena, koja se kao zalaže za obnovu monarhije, u šta je spadalo i poprilično vreme na svim televizijama sa nacionalnom frekfencijom u okviru tzv. predizbornih sučeljavanja.
Iako je na političkoj sceni prisutan duže od decenije, nekako je izgledalo da je baš on to neko “novo lice”, što bi rek’o Radovan Treći za Vilotiće: “To im je taktika, stalno isti, a prave se da su različiti!”
Na kraju je od svega zapamćeno samo ono “sorbonski đak”. I to više kao otklon od isfabrikovanih likova sa ovdašnjim štrć-prć diplomama nego kao nada da će političari u Srbiji početi da poštuju neke druge manire i obrasce ponašanja. To je, na kraju krajeva, bio i alibi za one sugrađanke kojima se učinilo da je “mali Koštunica” dosta zgodniji od većine već izlizanih i zarozanih kandidata s obe strane srbijanskih političkih busija.
Ne bih da prepričavam kako se izblamirao francuski zet, jer je zbog obrušavanja javnosti na seksistički deo njegovog prošlonedeljnog obraćanja javnosti, to već prebačeno u “klasike” tipa “opa Bato”. Od “volim kad kleče” do “da platimo, šta smo imali…”
Od mnogobrojnih reakcija, što zvaničnih što po društvenim mrežama, prepisujem i potpisujem tvit koleginice Biljane Stepanović, za koju sam apsolutno siguran da niko ne može da je zavara: “Može čovek da se folira neko vreme. Kao Miloš Jovanović. Šatro kulturan, uglađen, obrazovan. Gospodin desničar. Ali kad-tad izbije pravo biće teškog mizoginog prostaka.”
Mnogo veći problem je što su bez ozbiljnijih komentara prošle nedavne izjave, kad je “sorbonski đak” pokazao svoje pravo lice, ono političko.
Ako niste zaboravili, on je po imenovanju “gospodina Vulina” za direktora Bezbednosno-informativne agencije rekao da je to “dobar signal”. I dodao: „Više volim njega na tom mestu nego nekog ko je prozapadno orijentisan“.
Ako je to “dobar signal”, ne treba mnogo mudrovanja da se zaključi da lider Nove DSS deli i mišljenje da je taj izbor dokaz da još malo pa doživotni predsednik “slobodni vođa slobodnog naroda i dok on vodi Srbiju i kao predsednik Srbije i kao predsednik svih Srba, stranci odlučivati neće”, što je bila, nadajmo se, poslednja javna izjava novog šefa tajne službe.
Tako isti, a pravi se različit! Zato više nisam siguran na koji postupak M. J. se odnosi tvit “iz glave” Miroslava Miletića: “On je, recimo pošteno, budala. Krajnje desničarska, mada strana nije bitna. Tipičan predstavnik umišljene, prenapumpane srpske političke elite, tog novog vrlog srpskog polusveta.”
