Piše Ivan Mrđen: Umorni od lidera

„Srbija je umorna od lidera“. Nisam u prvi mah mogao da se setim rečenice, izgovorene pre još malo pa punih 35 godina, po kojoj je upamćen nedavno preminuli Dušan Čkrebić (1927-2022). Apsurdno je što je to „ostalo za zapisnik“ sa čuvene Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, koju mnogi smatraju „nultom tačkom“ ustoličenja Slobodana Miloševića (1941-2006) u lidera „sa suncem u kosi“.

Zato je, valjda, još tada za dnevno političku upotrebu skraćena izvorna rečenica bivšeg predsednika Predsedništva Srbije, koji je od 1984. do 1986. stolovao u zgradi u kojoj sada dva’espet sati dnevno radi „novi Pašić“. A ona je, po stenogramu, glasila: „Srbija je umorna od raznih lidera i novi joj ne trebaju!“

Dragoljub Žarković (1951-2020) je povodom dvadesetogodišnjice tog „istorijskog plenuma“ napisao: „Bio je to, uključujući obe zavađene struje, skup retko inflantilnih i politički nepromišljenih ljudi. Taj period je doba najvećeg lutanja u novijoj srpskoj istoriji, valjda zato što je izgledalo kao stremljenje ka velikom cilju. Pronađen je vođa, dokazano nasilan i bezobziran. Oni koji su ga prihvatili i izvikali hteli su baš takvog, što verovatno znači da su znali kakvi poslovi predstoje.“

Žare je tom prilikom citirao Stojana Cerovića (1949-2005): „Delili su istu zlovolju, strah i vlastoljublje. Međusobno su se podržavali i razdraživali, uveravali su jedan drugog da je njima, odnosno Srbima, svega dosta, da im je pao mrak na oči, da nema više šta da se čeka. Zato su neobjašnjivo lakomisleno prihvaćena literarno zgodna a proizvoljna i ni na čemu zasnovana tumačenja o željama i ciljevima Srba, o njihovoj snazi i tuđoj slabosti, o spoljnom svetu, Zapadu i Rusiji…“

A sve to, videlo se i ovih dana, kad jednom u’vati – ne pušta!