Mlada fudbalska reprezentacija Srbije (igrači do 21 godine) nije uspela da se plasira na Evropsko prvenstvo, pošto je na završnom turniru pretrpela dva poraza, od Danske i Portrugala, a onda u potpuno nevažnom meču sa braćom Grcima podelila po bod.
Ništa bolje ovih dana nisu prošli ni dve godine mlađi „orlići“, koji su prvo remizirali sa tradicionalno neugodnim Luksemburgom, a onda na nacionalnom stadionu za predsednikovo pimplovanje u Leskovcu izgubili od vršnjaka iz Severne Irske. Sada zaostaju za Ukrajinom i Engleskom po osam bodova, s tim što ovi prvi imaju i utakmicu manje.
Inače, ta selekcija je na početku ovih kvalifikacija izgubila od Engleske sa 9:1 zbog čega je ekspresno smenjen trener Dušan Đorđević.
Jedino je kadetska fudbalska reprezentacija Srbije uspela da se plasira na Evropsko prvenstvo na Kipru, pošto je u odlučujućem duelu bila bolja od Turske rezultatom 3:0, ali i to kao druga u grupi, iza Danaca.
* * *
Nisam ovih dana gledao prijateljske utakmice prvog nacionalnog tima, pa neću da komentarišem ni ubedljiv poraz od velikih utakmica željnih reprezentitavaca Rusije, ni skromnu pobedu nad još skromnijim Kipranima. Još manje me interesuje sve pogubljeniji selektor, koji misli da patrijotskim izjavama, psovanjem i šutiranjem kante može da nadomesti odsustvo bilo kakvog plana, ne samo za predstojeće Evropsko prvenstvo u Nemačkoj.
Od Dragana Stojkovića sam digao ruke još u Kataru, kad je pri vođstvu protiv Kameruna 3:1 počeo da uvodi igrače kojima je trebala minutaža za nove ugovore, plus lična blamaža protiv Švajcaraca… Da nije Darko Lazović slučajno pogodio na onoj utakmici u Sofiji još malo pa u stotom minutu, možda ni ovog puta ne bismo bili učesnici završnog evroturnira.
To sve, naravno, neće sprečiti gomile budala da po kafanama i društvenim mrežama serendaju o orlovskim visinama srpskog fudbala, tri boda od Slovenije, bod protiv Engleza koji nikad nisu umeli sa „evropskim Brazilcima“, a sa Dancima ćemo lako…
***
I onda se niko ne pita kako je pet klubova iz Srbije jesenas odigralo ukupno 28 utakmica u evropskim kupovima i ostvarilo samo jednu pobedu i dva nerešena rezultata. Izgleda da na svim tim stadionima u koje su se ugradili mnogi zaslužni ništa ne uspeva. Ponajmanje novi kvalitetni fudbaleri, pa ih selektori raznih uzrasta sve više skupljaju po inostranstvu, često po sistemu „ima neki dečko na ić u podmlatku nekog bundesligaša“…
U zemlji Srbiji smo trenutno na putu do ful amaterizma, u bukvalnom smislu te reči. Šansa za decu čiji su roditelji nekad bili u rangu srednje ili niže klase, a sada su u velikoj grupi onih koji se kroz život bore za svaki dinar, praktično da i ne postoji.
„Od najmlađih generacija, u školama fudbala treniraju i igraju deca čiji roditelji mogu da plate – članarinu, opremu, turnire, kampove… Kasnije se sve, kad ta deca napune 11, 12 godina, preliva na klubove, a kao finalni produkt dobijamo krnji fudbalski proizvod. Često našoj deci nedostaje brzina, nekad je u pitanju tehnička i taktička (ne)potkovanost, a nije mali broj slučajeva gde je upitno i kućno vaspitanje“, tako je ove najnovije neuspehe „orlića“ objasnio kolega Damir Radović.
* * *
Možda bi najbolje bilo da najvažniji čovek fudbalske organizacije, kad je već veliki stručnjak za poljoprivredu, naloži preoravanje tih terena i uzgajanje „lekovitog bilja“ po uzoru na uzornu „Jovanjicu“. Da se jedna deca ne brukaju, da se druga deca razvesele…
***********************************
BONUS VIDEO: Porto – Vizela 0:1: Bizaran autogol Pepea
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare