Piše Ivan Mrđen: San o drugoj nedelji

U utorak 17. januara sam morao da ustuknem pred pravom erupcijom leta, ne toliko zbog temperature (posle boravka u Dubaiju, sasvim podnošljivih 38 stepeni), ali je u ranim popodnevnim časovima indeks UV zračenja prešao u ljubičastu zonu, čime je svaka aktivnost na sunčanoj strani ulice postala više nego opasna... Zbog toga su na više od tri sata suspendovani mečevi na Australian openu, osim onih u najvećim dvoranama nad kojima je zatvoren krov...Tako sam se, iako čvrsto rešen da ispratim nastupe trojice tenisera iz Srbije koji su još veoma daleko od programa na velikoj sceni, vratio kući poluobavljena posla. Izdržao sam dva sata i četrdeset minuta dok se Laslo Đere (27 godina, 38. na ATP listi) mučio sa Belgijancem Zizijem Bergsom (23/130.) i nadirućem žegom (taj meč je bio među uvodnima), zbog čega je do pobede došao mnogo teže nego što pokazuje rezultat (3:1 u setovima, 6:4; 1:6, 6:4; 6:1).

U međuvremenu je Miomir Kecmanović (23/27.) obradovao čileanske navijače, glatko izgubivši prva dva seta (3:6; 4:6) od Nikolasa Jarija (27 godina, 154. na listi, na glavni turnir stigao iz kvalifikacija), dok je treći prekinut iz već opisanih razloga kod rezultata 3:3. Taman kad sam se ja nekako dovukao do terena broj šest...Varljiva nada da će 26. nosilac da nekako rashladi usijanu glavu i opravda ulogu favorita potrajala je do tajbreka u nastavku meča, u kome je „Kec“ uspeo da osvoji samo tri poena. Istovremeno je počelo i više nego očekivano opraštanje Filipa Krajinovića (30/54.) i sa samom pomišlju da može nešto protiv najveće zvezde nove generacije 19-godišnjeg Danca Holgera Runea (10. na ATP listi, deveti nosilac), ali rezultat baš nije morao da bude tako žestok (2:6; 3:6; 4:6).Đere će već u sredu na megdan Bugarinu Grigoru Dimitrovu (31/28.), koji je takođe pre nesnosne žege obavio posao protiv STR Aslana Karaceva (29/82.), mada je u prva dva seta „samostalni teniski radnik“ iz Rusije pružio sjajan otpor (6:7; 5:7, tek u trećem 2:6). Tada će mirni momak iz Sente pokušati da ponovi svoj najveći uspeh na gren slem turnirima, kad se dva puta na Rolan-Garosu (2019. i 2022.) plasirao u treće kolo. O nedostižnom snu zvanom „druga nedelja na openu“ ipak je neralno govoriti, ne samo zato što bi eventualni treći stepenik bio - Novak Đoković.Prozaičnije ime za „drugu sedmicu“ je plasman u četvrtfinale nekog od četiri najveća planetarna turnira, što do sada nije ostvario ni jedan od aktuelnih predstavnika Srbije, koji nisu rođeni 22. maja 1987. godine.Dušan Lajović je stigao na korak do toga (plasmanom u četvrtu rundu) na Frenč openu 2014. i u Melburnu 2021. godine. To je lane ponovio Kecmanović, pa je to u situaciji kad nije bilo Novaka proslavljeno kao veliki uspeh srpskog tenisa.Od naših teniskih penzionera, Janko Tipsarević je dva puta uspeo da se plasira u četvrtfinale (na US openu 2011. i 2012.), dok je Viktor Triocki čak pet puta bio nadomak toga da se ne pakuje tokom vikenda između dve turnirske nedelje (na Frenč openu 2011, 2012. i 2013. i na Vimbldonu 2012. i 2015.). A ako baš hoćete i pogled u pluskvamperfekt, onda je red da pomenemo da se Boba Živojinović dva puta plasirao čak u polufinale (na Australian openu 1985. i na Vimbldonu godinu dana kasnije).A onda je došao Novak Đoković! Njegovi sjajni rezultati nas već deceniju i po drže prisutnim ne samo u drugim sedmicama gren slem turnira, već i u mnogobrojnim finalima, posle kojih je čak 21 put držao pobednički pehar u rukama. Ali, na neki način i aboliraju skromne rezultate svih ostalih...Sa tom mišlju sam se sinoć opet vratio na Australian open, da ispratim njegov comeback, o čemu planiram da nešto više napišem u idućoj kolumni.A napolju, nećete mi verovati, kiša, vetar, prohladno... Zbog oluje su prekinuti svi ranovečernji mečevi na otvorenim terenima. I to je to leto u Melburnu!