0
Na današnji dan pre tačno osamnaest godina objavio sam prvu belešku u „Blicu“, posle koje sam počeo da se svakodnevno, izuzev nedeljom i za praznike, „obraćam naciji“, kako to voli da kaže kolega Stojan Drčelić.
Bilo je to za četvrti rođendan Mirinog i mog najstarijeg, tada jedinog unučeta, gospođice Tamare Janjić, koja će danas u Melburnu proslaviti svoj 22. „divan dan“, promenivši u međuvremenu sedam adresa i šest škola na dva kontinenta.
Dok nisam postao „punoletni kolumnista“, promenio sam četiri glavna urednika u tri medija, a moj opus je najvećim delom sabran u četiri do sada objavljene knjige, dok petu polako pripremam od ovih „Idemo dalje“ komentara.
Iz predgovora i recenzija tih knjiga prepisujem da „Mrđen pripada onom soju pisaca koji prate otkucaje srca velikih gradova i otkrivaju njihovu dušu“ (Raša Popov), jer „svi gledaju, a Mrđen vidi“ (Drčelić), pa sam zbog toga „jatak pristojnog Beograda“ (Bojan Ljubenović)…
„Mrđen je ljudima koje nikad ne bi pomenuli u štampi otvorio prostor na kome će pokazati šta mogu“ (Radivoje Bojičić). „On svakodnevno iznova i sa istim strahom i rizikom ispisuje svoje redove kao da radi onaj poslednji posao u životu“ (Ranko Pivljanin), pa su možda i zbog toga ovi zapisi „spomenici utisnuti u papir“ (Seška Stanojlović).
O mojim zabeleškama pisala je i velika četvorka iz slavnih dana Radio Beograda (Dušan Radulović, Sloba Đukić, Zoran Nikolić „Zozon“ i Aleksandar Stojadinović), a bili su i na „ultarzvuku“ kod dr Dušanke Stevović Gojgić, legende beogradske Hitne pomoći.
A komentar za danas napisao je Slaviša Lekić još pre deset godina: “Ne zamerite Mrđenu na cinizmu, ti jetki osvrti samo pokazuju brigu: danas samo ljudi bez mašte mogu da žive bez straha od onog što nas čeka već sutra!”
****
BONUS VIDEO: Ivan Mrđen o Slaviši Lekiću
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: