0
Čak i čuvenu izreku da se “najviše laže pre izbora i posle lova” uspeli smo u zemlji Srbiji da okrenemo naglavce. Evo već danima posle izbora ne zna se ko više laže, počev od samih rezultata do kojekakvih “daljih koraka” i koalicija. A lov u mutnom nije ni prestajao…
Zato je u pravu gospođa Jelena Radulović iz Subotice, sa kojom na Fejsbuku imam 163 zajednička prijatelja, kad kaže: “Čemu više ta kuknjava? Neće meni niko nabijati na nos to kako sam koje godine glasala na izborima i zašto. I onda i sad – moja stvar! Opozicija je nesposobna i za svaki glas je sama zaslužna.”
To isto tvrdi i Dušan Vučićević, docent Fakulteta političkih nauka, u sjajnom tekstu “Četiri mita o srpskim biračima”, u našim novinama od 11. aprila: „’Građanska’ opozicija ne uspeva da izađe iz okvira svog biračkog tela već godinama. Podsmeh i nipodaštavanje ’većinske’ Srbije sigurno neće doprineti da se zbir glasova promeni. Makar ne u onoj meri da se ozbiljnije ugrozi vlast naprednjaka (i socijalista) u Srbiji. Neka vrsta bazičnog konsenzusa između dva opoziciona pola stoga je preduslov promene režima.“
Zbog toga ću za novine od 14. aprila napisati nešto baš lično, mada to nije samo “moja stvar”. Na današnji dan pre 49 godina smo se prvi put sreli gospođica Mirjana Gligić i ja. Te subotnje večeri u nekadašnjem Klubu radnika društvenih delatnosti sve je bilo protiv nas, ona iz vile kod “Zvezdinog” stadiona ja sa radničke Čukarice, njeni vernici moji komunisti, ona patrijarhalno odgojena ja sklon “lutanju, kafanama i tomboli”… A onda smo nekako uspostavili “bazični konzensus”!
Ranije sam u ovakvim prilikama pisao “i upoznali”, ali sa iskustvom od skoro pola veka mogu pouzdano da kažem da taj proces međusobnog upoznavanja i približavanja još traje…
****
BONUS VIDEO: Ivković: Izbori za 6 meseci rizični čak i za vlast
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: