Piše Ivan Mrđen: “Pazi tako da ostanem nevina”

Pre šest dana na ovom mestu objavio sam komentar u kome sam iskoristio nekoliko fejsbuk objava Dragana Srbula, uz napomenu da one, bez obzira ko je autor, sjajno opisuju trenutnu političku, ekonomsku, moralnu, medijsku i psihološku situaciju u zemlji Srbiji. Ponoviću ih i ovom prilikom, jer sam tokom ove tople julske večeri razmišljao upravo na taj način o daljoj sudbini protesta “Srbija protiv nasilja”:“Kad neko ne ceni tvoju prisutnost, pusti ga da oseti tvoju odsutnost.” “Ne odustaješ kad je teško, već kad je uzalud.” “Treba da naučimo kad da okrenemo stranicu, a kad da zatvorimo knjigu.” “Moje razočarenje če proći, ali nečija sramota nikada!”Toliko od Dragana. Meni je baš imponovalo ono što je napisala osoba koja tvituje pod firmom “Nastasja Tvinski”: “Moram da kažem veliko hvala najupornijim čuvarima vatre ovih protesta, a to su naši stariji sugrađani, ljudi preko 70 ili 80 godina, koji su uvek tu i nije im teško da pešače svake subote. Takva odlučnosti i vatra u očima se retko sreće.”S druge strane, piši propalo ako je sve palo na naša pogrbljena leđa i istrošene kukove. Zato je u pravu Srđan Trivić, koji je napisao: “Svake subote strepim i svake subote me umire stotine fotografija na kojima se vide građani koji ne odustaju!”Sad vidim krenule rasprave da li je vreme da “tehnički organizatori” izađu pred iste te građane i kažu šta planiraju u narednim mesecima, kako da tu odlučnost i vatru u očima pretvore u politiku koja bi dovela do ispunjenja svih zahteva, jer je očigledno da predsedniku svega ovoga to nije ni na kraj pameti.Šibicu je kresnuo poslanik Demokratske stranke Miodrag Gavrilović, predloživši da prvi politički govornici na protestu budu poslanici Radomir Lazović (Ne davimo Beograd) i Miroslav Aleksić (Narodna stranka).“Za mene promena karaktera protesta, zavisi od toga da li smo iscrpeli sve mogućnosti da vlast ispuni zahteve ili ćemo morati tražiti podršku građana da ih smenimo, pa da opozicija ispuni zahteve. To bi moglo biti i prvo obećanje, neka vrsta društvenog dogovora opozicije i građana. Prvi potez nove vlasti treba da bude ispunjenje svi zahteva protesta ‘Srbija protiv nasilja’. Poslanički klubovi koji organizuju proteste se sve dogovaraju zajedno, a u ovom trenutku nismo doneli sličnu odluku”, rekao je tim povodom “prozvani” Lazović.“Verujem da je došlo vreme da se na protestima protiv nasilja oglase opozicioni političari, ali ne predsednici stranaka, već oni koji su poslanici u Skupštini”, izjavila je i Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji.To je izazvalo različite komentare, od onih dokle će neki istaknuti “belolistićari” da nam “gade poltiku i političare”, do konstatacija kako je “žalosna situacija da imamo neke lidere za koje većina misli da treba da ostanu u senci i da se ne pojavljuju”.“Pa, kome su oni onda lideri”, upitao je Željko N. Možda i zbog toga je mnogo važnije još jednom se setiti pravih povoda “majskog prevrata”. Vatru nisu održavali političari, već iskrena zabrinutost većine učesnika protesta za budućnost ove zemlje.Posle masakra u školi “Vladislav Ribnikar” i u okolini Mladenovca, nasilje nije zaustavljeno, ni na javnim mestima, ni u saobraćaju, ni po kućama, a posebno ne u medijima… Brutalno ubistvo veterinara iz Bogatića prošle sedmice izraz je upravo te “nove normalnosti”, u kojoj su raznorazne siledžije, od vrha vlasti do seoskih bircuza, shvatile da se “ništa nije promenilo”…To se, budimo realni, neće promeniti ni da se svi opozicioni političari uhvate za ruke, izađu pred građane i horski se obavežu da će učiniti sve što je u njihovoj moći da smene aktuelni režim. A još manje ako se sve bude maskiralo u stilu naslova čuvenog romana Zvonimira Majdaka, uz koji su seksualno sazrevale generacije koje nisu imale rijalitije.A on glasi, ko se još seća: “Pazi tako da ostanem nevina!”