0
Ovog jula navršilo se punih pet godina od kako je prostorije Kulturno-umetničkog društva „Branko Cvetković“ na uglu Sarajevske i Ulice Miloša Pocerca zauzelo neimenovano „obezbeđenje“, po nalogu društvanceta oko Ljubisava Orbovića, koji nemešanje u svoj posao naplaćuje rentijerstvom nasledstva nekad moćnog (i jedinog) državnog sindikata. Prvog narednog jula održan je protestni koncert pod naslovom „Folklor(ne) ulice“, drugi i treći je pojela korona, a sad kao da više nikog i nije briga...
… Što se u sali umesto foklora uvežbava brazilska džiu džica (Jiu-Jitsu klub „Gracie Barra“), što u istoj zgradi nesmetano rade streljana, diskoteka i dva kafića, što je mogla da propadne izuzetno vredna kolekcija narodnih nošnji iz svih krajeva Srbije (i okruženja), što se ovo društvo sa više od 400 članova u svim uzrastima i sekcijama svelo na prvi folklorni ansambl koji nekako održava „cvetkovićevski duh“…
U tom smislu više od hiljadu reči govore dve fotografije iz istog ugla, jedna snimljena pre dve godine, a druga na petogodišnjicu izbacivanja fokloraša na ulicu. Promena je utoliko što je iznad ulaza iz Ulice Miloša Pocerca uklonjen natpis da je to dom KUD „Branko Cvetković“, a na isto mesto okačena ogromna meta kao reklama za pomenutu vežbaonicu za pucanje… Baš u znaku „brige za našu decu“ i „borbe protiv nasilja“…
Jovan Šijački, agilni predsednik ovog KUD-a sa 78-godišnjom tradicijom, kaže da je zbog aktuelnih događaja početkom maja ove godine nameravao da ispred tog ulaza održi koneferenciju za medije i pita nadležne državne organe zašto ne postupaju u skladu sa sopstvenim odlukama. „Ako su nam važnije streljane, diskoteke i kafići od amaterskog stvaralaštva i negovanja tradicije, ako su državni organi nemoćni pred uzurpatorima koji nelegalno izdaju prostor upravo takvim ’korisnicima’, jer oni imaju pare, kako onda možemo da govorimo da ’sistem nije zakazao’ i da se iznenađujemo porastu nasilja u društvu u celini, a posebno među mladim naraštajima“, kaže Šijački.
U tom smislu posebno je interesantan dopis koji je Direkcija za imovinu Republike Srbije svojevremeno uputila u Nemanjinu 11, koji bez obzira na klasičan birokratski rečnik i manir „soba sobi piše“, ipak ističe nekoliko nepobitnih činjenica:
Pre svega, nije sporno da je Republika Srbija vlasnik objekta, koji se nalazi u Beogradu u Ulici Miloša Pocerca br. 10, na katastarskoj parceli br. 881 KO Savski venac, te da je na osnovu presude Višeg suda u Beogradu od 27. septembra 2013. godine, a nešto kasnije i presudom Apelacionog suda utvrđeno da u tom objektu poslovni prostor površine 612,60 kvadratnih metara više od sedam decenija neprekidno koristi KUD ”Branko Cvetković”.
PROČITAJTE JOŠ
Zaključkom Vlade od 14. septembra 2018. godine (dakle, posle izbacivanja KUD-a na ulicu) ponovo je odlučeno da se deo nepokretnosti u ul. Miloša Pocerca br. 10, u Beogradu, koju čini poslovni prostor površine 612,60 kvadrata da u zakup, neposrednom pogodbom, KUD „Branko Cvetković” Beograd, na određeno vreme, na period od pet godina.
Uvođenje u posed trebalo je da se obavi 20. maja 2019. godine, ali su na dan zakazane primopredaje predmetnog poslovnog prostora ovlašćeni predstavnici Direkcije, izlaskom na lice mesta, uz prisustvo predstavnika KUD „Branko Cvetković, konstatovali „da se ispred vrata predmetne nepokretnosti nalaze NN lica koja ne dozvoljavaju ulazak u isti i koja su izjavila da ne mogu da omoguće ulazak, te primopredaja nije izvršena”.
Kad ovo napiše nadležni „državni organ“, prvo i osnovno pitanje je „gde je tu država“, kad je moguće da nekoliko „NN lica“, istina pretećeg izgleda i konstitucije, ne dozvoljavaju ulazak vlasnika (a to je Direkcija za imovinu RS) i odlukom Vlade određenog zakupca (a to je bio i ostao KUD „Branko Cvetković“).
Sve ovo postaje još žalosnije kad se pogledaju još neki navodi iz pomenutog dopisa, jer se konstatuje da je zbog svega toga „Republika Srbija, kao vlasnik tog poslovnog prostora, onemogućena da istim raspolaže i tako ubira budžetske prihode ostvarene davanjem u zakup nepokretnosti, a dok je, s druge strane, KUD ’Branko Cvetković’ za sve ovo vreme onemogućeno da koristi poslovni prostor za koji ima pravni osnov korišćenja“.
Za državu Srbiju nije nikakva tajna ko umesto nje ubira prihod po osnovu rentiranja prostora na koji uopšte nema prava. Naime, Direkcija za imovinu je od Državnog pravobranilaštva i zatražila pravno mišljenje u pogledu daljeg postupanja Republike Srbije, kao vlasnika nepokretnosti, s obzirom na to da „najveći deo prostorija u predmetnom objektu koriste razni zakupci po osnovu ugovora zaključenih sa Sindikatom, a u vezi sa čim je mišljenje Direkcije da shodno tome Sindikat ne može da nastavi da koristi predmetne nepokretnosti jer ih ne koristi neposredno za potrebe svog udruženja već radi sticanja prihoda davanjem u zakup“.
S tim u vezi, Državno pravobranilaštvo je aktom broj: P-3016/12 od 19. decembra 2019. godine navelo, između ostalog, da to „Pravobranilaštvo ostaje pri mišljenju da bi trebalo da Grad Beograd Savezu samostalnih sindikata Srbije otkaže dalje korišćenje predmetne nepokretnosti zato što istu ne koristi u skladu sa namenom i ciljevima utvrđenim statutom već u komercijalne svrhe“.
Zbog svega toga, ona velika meta iznad vrata na koja su godinama ulazili „cvetkovićevci“ praktično je nacrtana na obrazu svih pomenutih državnih organa, da bi posle nezapamćenog krvavog pira maloletnika koji je sve to uvežbavao u nekom sličnom objektu – to postala ogromna mrlja i na obrazu društva u celini!
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?