1
Da neki ne kažu „što mi juče nisi javio“, evo javljam danas da će sutra (subota 20. april), od 19 časova u sali Dečjeg kulrurnog centra (Takovska 8) početi tradicionalni rođendanski koncert Kulturno-umetničkog društva „Branko Cvetković“, koje ovih dana obeležava 79 godina postojanja i opstajanja.
Kao član Upravnog odbora ovog uglednog amaterskog društva i posnosni deda jedne sada već odrasle devojke koja je lepe godine svog detijnstva provela u dečjem folklornom ansamblu, mogu samo da po ko zna koji put u poslednjih osam godina izrazim nadu da će „cvetkovićevci“ osamdeset sveća na torti dočekati u svojim prostorijama na uglu Sarajevske i Miloša Pocerca. Odakle ih je izbacio srpski Džimi Hofa, da ga ne reklamiram baš sada kad se sprema za prvomajske intervjue i roštilje.
* * *
Nekako u isto vreme (subota 20. april, od 18 časova) na „našem najvećem stadionu“ počeće „najveći derbi našeg fudbala“, kao uvod u završni krug ovdašnjeg šampionata, takmičenja koje je već godinama interesantno samo kladionicama. Tamo se vremenom uspostavio jedan novi „folklor“, od koga pristojni ljudi uglavnom okreću glavu.
Ne pišem ove redove zbog toga što u mojim sećanjima postoje prepune tribine i sećanje na istinske asove, od Dragoslava Šekularca i Milana Galića, Dragana Džajića i Moce Vukotića, pa sve negde do ere Vladimira Jugovića i Peđe Mijatovića, još manje zbog činjenice da sam se više radovao pobedama ekipe u crno-belim dresovima, već po ko zna kojih put dižem glas u ime „ožalošćene porodice“ pravih ljubitelja fudbala.
Koji će i ove subote između odlska na fudbal i bilo kakve druge zanimacije odabrati ono drugo. Moji prijatelji iz „Cvetkovića“ makar imaju pravi izbor!