Piše Ivan Mrđen: “Utisak nedelje” u kafani “Lider”

Otišli smo tog popodneva Mira i ja na ručak u restoran “Lider”, u blizini okretnice tri’eskeca na Konjarniku, pa smo, hteli ne hteli, više od sat slušali raspravu petorice komšija sa susednog astala, vođenu po već deceniju i kusur uspostavljenom običaju “sve, sve ali Vučić”. Iznenađenje je bilo utoliko što bismo se nas oboje, koliko do pre godinu, dve, kladili da su bar trojica zakleti naprednjaci, a sad su svi bili “antiprotivni”, što bi rek’o Ćopićev Jovandeka Babić.

“On više nema ništa da nam kaže, osim da maše zastavama”, reče nešto pre razlaza lik, za svakim kafanskim astalom se tačno zna ko je taj koji “drži banku”. Uveče mi moja samostalna politička analitičarka sa Zvezdare potvrdila da je baš to bilo u “Utisku”...

“Srbiju treba da vodi čarobnjak, a ne ovaj naš mađioničar, jer nama su potrebna čuda da bismo bolje živeli, a ne trikovi!” To je samo jedan je od stotinak aforizama iz prolećnog Ježa koji se bave nezaobilaznom temom svih naših kafanskih diskusija. Autor je Ninus Nestorović, iz čije kuhinje je i ovaj pomalo enigmatski:

“Rešenje prve kolone: vođa. Rešenje druge kolone: vođa. Rešenje treće kolone: vođa. Rešenje četvrte kolone: vođa. Konačno rešenje: peta kolona!”

Dragoslav Mitrović bi dodao: “Država Srbija je velika tajna. Šifru imaju i sef države i šef države.” Ko je zaboravo na šifru “Oskar”, evo mu i objašnjenja “za Oskara”: “Pa šta ako si od samo dve reči napravio aforizam?! Predsednik, svakoga dana ni od čega napravi čitavu dramu!”

Istom temom, non-stop političkim rijalitijem predsednika svega ovoga bavili su se još neki “ježevci”: “Grčki narcis se ogledao u vodi. Naš narcis se gleda na televiziji.” (Zoran M. Jovanović); “Ceo dan me muči pitanje ide li on prvo u kupatilo ili na mali ekran.” (Novo Tomić); “On toliko lepo laže da mi je prosto neprijatno što mu ne verujem.” (Željko Žele Jovanović); “Narodu svane tek kad vođa kukurikne.” (Jovan Kragujević); “Televizije sa nacionalnom frekvencijom, to su valjda ove koje Mu titraju. Da, oba!” (Ljubiša Veljančić)…

Da je sve to samo za “domaću upotrebu”, jasno je autorima još desetak aforizama, od kojih ću posebno istaći tri: “Ovde žari i pali, a tamo se posipa pepelom.” (Rajko Micin); “U Davosu se naš Gospodar susreo i sa Sneškom Belićem. Očekuje se da gospodin Belić počne da investira u Srbiji.”; “U Ruskom domu Gospodar se pohvalio da je vaspitavan na Dostojevskom. Ima, zaista, kod Fjodora likova njemu sličnih.” (Novo Tomić)

* * *

Satiričari ne bi to bili da se povremeno ne pozovu na svog rodonačelnika Radoja Domanovića (1873-1908): “Ne tražim Domanovićevu nagradu, ali hoću da kažem da njegovog Vođu ja mogu pogurati, na listi čekanja za operaciju katarakte.” (Ljubiša Veljančić); “Vođa nas je doveo do ambisa a potom otišao na začelje.”; “Žilav smo mi narod. Dugo će nas još jahati.” (Goran Ivanković); “Slep sam kao pravda. Reče predvodnik.” (Milen Milivojević)…

Na to će Miodrag Lazarević: “Od vladavine prava, kod nas postoji samo vladavina!”

* * *

I za kraj da se vratimo već najavljenom mahanju zastavama i sličnim talambasima, na šta u najnovijem trobroju Ježa upozorava Željko Marković; “Pokazuju tri prsta. Zadužiće nas do trećeg kolena!”