0
Izgleda da sam baš oraspoložio mog prijatelja Vladimira Piacuna, koji je ispod jučerašnjeg pominjanja “poluilegalne akcije matoraca koji se sećaju premijere prve sezone ‘Otpisanih’, pa im nekako najmiliji lik odavno zaboravljeni Paja Bakšiš”, dopisao da se smejao deset minuta.
S druge strane, javili su mi se neki čitaoci koji nisu baš u toku sa objavama po društvenim mrežama, pa da ukratko objasnim kako je novac iz naprednjačkog sistema za potkupljivanje “pristalica” preusmeren studentima koji se već sedam meseci bore da se pravdi privedu odgovorni za udruženi zločinački poduhvat koji je doveo do pada nadstrešnice na rekonstruisanoj i dva puta svečano otvaranoj železničkoj stanici u Novom Sadu i ubistva šesnaest osoba.
* * *
“Organizovana je grupa penzionera i drugih građana, hrabrih i srčanih ljudi, koji su izrazili želju da podrže mlade. Ubrzo su prošli kroz brzu obuku, poznatu kao ‘ćaci trening’. Uputstvo je bilo jednostavno: kad vidite nekog iz opštinske vlasti, doviknite ‘Aco, Srbine!’.
PROČITAJTE JOŠ:
Nakon toga, naši hrabri penzioneri i građani u odelu ‘ćacija’ upisani su na spiskove za SNS ekskurziju do Niša i za to su dobili po 5.000 dinara. Sa tog putovanja naši heroji su doneli i neprocenjive informacije sa terena, šta se priča, kako se planira, kakva je atmosfera unutar autobusa ‘SNS turizma’… Prikupljena sredstva, novac kojim SNS plaća ’lojalistima“ da krenu autobusima i podrže predsednika, biće donirana studentima – jer ako iko treba da izgradi budućnost pravne Srbije, to su oni” – prepisujem sa Fejsbuk stranice “Lapovo uz nobelovce”.
Tu se, uz obaveštenje da su tako dobijene pare odmah predate studentima, može pročitati i veoma zanimljiv prikaz ukupne atmosfere u ovoj varoši, ali i na četvrtoj reprizi “najvećeg mitinga u istoriji”:
“S obzirom na to da je veliki broj lokalnih SNS funkcionera tog dana bio zauzet i prisustvovao svadbama i proslavama, jer je, po svemu sudeći, harmonika važnija od himne – stranka nije uspela da okupi dovoljan broj ljudi, odnosno Lapovo je jedva uspelo da popuni jedan autobus. U želji da zadovolje zahtevane kvote, organizatori su u žurbi prihvatali sve prijavljene bez jasnih kriterijuma ili provere.
Naši ‘lažni ćaci’ prenose da je atmosfera u autobusu bila bezvoljna, apatična, bez ikakvog osećaja zajedništva ili uverenja u svrhu puta. Mnogi učesnici nisu ni prisustvovali samom skupu, neki su iskoristili put da posete rodbinu, drugi su poveli unuke u šetnju, dok je veliki broj učesnika napustio prostor pre govora predsednika. Jasno je uočljiv pad entuzijazma i motivacije među prisutnima.”
* * *
Ozbiljnija analiza moralnih i političkih aspekata ovog poduhvata morala bi da odgovori na nekoliko zanimljivih pitanja. Pre svega, da li je uopšte reč o podvali?!
Osnivanje najnovijeg pokreta za narod i državu predsednik svega i svačega, zadnja pošta “Ćacilend”, neprestano ističe kao poziv građanima koji se do sada nisu aktivno uključivali u politiku, ali i kao distanciranje od naprednjačkih kadrova za koje u njihovim sredinama tačno znaju i ko su i šta su bili pre nego što su zaseli u razne fotelje. Onoliko koliko je on iskren u u tome toliko je na mestu i ovakvo uključivanje “zainteresovanih”…
Nema ništa loše ni u tome što su organizovani žitelji Lapova svoj novac umesto za plaćanje sve većih računa za struju ili komunalije ili jednokratnu kupovinu i tako luksuznih proizvoda kao što su dugotrajno mleko ili neka bolja salama – usmerili ka onima za koje veruju da mogu da zaustave sveopšte urušavanje sistema i sve očigledniji lopovluk na svim nivoima vlasti. Oni su te pare, ma kako čudno zvučalo – pošteno zaradili!
Trebalo je uložiti određeni napor da se maskiraju u “ćacije”, istrpeti podozrenje ako ne brzopletih opštinara ono ostalih “Nišlija za jednokratnu upotrebu”, pa na kraju krajeva i odstojati neko vreme u toj masi i, što im je svakako bilo najteže, slušati glavnog govornika…
Mozda je prevara ako su vikali njemu omiljene parole, to se ranije dodatno plaćalo, ili što su se pravili da ga čuju… U tome su bili među malobrojnijima, što bi svakom lokalnom Aleksi Žunjiću odmah bilo sumnjivo, ali oni su, kao što smo u međuvremenu saznali, tog dana imali preča posla. Sve u svemu, kako je govorio Starina Novak, svaki od učesnika ovog poduhvata pokazao je da je “kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati”…
Njihova akcija ima za cilj da probudi građansku svest i da kao “metodsko-pokazna vežba” pokaže kako se sistem može okrenuti protiv samog sebe – i to bez ijednog incidenta!