Piše Ivan Mrđen: Mart, deveti dan

Na pokličima da je BiH neodrživa država, da je Crna Gora ‘istorijska greška’, kao i Ukrajina, da crnogorska nacija ne postoji, da će Srbi biti ‘dogodine u Prizrenu’, vaspitavane su i vaspitane legije srpskih nacista. Sutra, da one ruske trupe krenu i na Srbiju, mnogi bi ih Srbi dočekali kao oslobodioce!Oficiri službi, istih službi i u Moskvi i u Beogradu, i njihovi državni i politički megafoni, govore da nema razlike između granatiranja Ukrajine danas i NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Razlika je velika.Osam dugih i strašnih godina pre NATO bombi, režim Slobodana Miloševića je rušio, palio i sejao grobove. Odbijao je sve međunarodne sporazume u čijem je sastavljanju aktivno učestvovala i Rusija Borisa Jeljcina, uključujući i ponuđeni sporazum u Rambujeu, uoči NATO intervencije. Umesto sporazuma, kojim nije narušavan teritorijalni integritet Srbije, Milošević je izabrao rat.

Svaka NATO granata i bomba imale su njegovo punjenje. Rat je izgubio, potpisao kapitulaciju i gubitak Kosova. Istina je da je NATO bombardovao Srbiju bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Ali, istina je, što prećutkuju i u Moskvi i u Beogradu, i da je NATO bombardovanje, po vojnoj kapitulaciji Srbije, legalizovao Savet bezbednosti UN, po 7. poglavlju Povelje UN, uz saglasnost i Rusije.”Komentar koji bi mnogo rado potpisali objavio je ovih dana kao “lični stav” Vuk Drašković, sada samo jedan od liderčića jedne od minornih strančica i pokreta koji, zarad ličnih apanaža i tantijema, podvijena repa klikću “zajedno možemo sve”. Ili što bi rek’o njegov večiti poslanik Aleksandar Čotrić, i sada zaveden kao kandidat: “Vladajuću većinu čini mala grupa oko predsednika!”A onda dođe deveti dan marta, pa se ljudi prisete, pa im ponešto i SPOmenu!!!