“Molim građane da probamo da zaustavimo širenje mržnje, poručio je predsednik svega ovoga u ponedeljak 12. juna iz jedne od svojih najdražih busija (emisija “Ćirilica” na jednoj od televizija za sreću i ružičastu stvarnost).
Koliko je to bilo neiskreno, videlo se već u nastavku tog “apela”: “Večeras ću da probam da zamolim, kao predsednik zemlje u kojoj svi živimo, da pokušamo samo tu vrstu mržnje da zaustavimo, u kojoj imate pravo da nekoga obesite na lutkama i nekoga da stavljate u zatvorska odela. Takođe bih zamolio i poslanike iz svih partija na vlasti, koji ne podržavavaju bivši režim ili opoziciju, da ne koriste iste reči kao i oni, jer to nema nikakvog smisla. Mi moramo da odgovorimo na drugačiji način”.
Možda u svemu tome neko neće odmah prepoznati prevaru, ali ogromna je razlika između povika “ostavke” i “Vučiću, odlazi” i svega što su u javni prostor istovarili njegovi sledbenici svih boja u poslednjih tridesetak dana.
Tviteraš Uroš Mitrović poređao je samo deo te hronologije uvreda, laži i besmislica, od “opozicija iskorišćava tragediju na najprljaviji način” i “vi ste lešinari, hijene, drogirana rulja, i ustaše” (lično predsednik), “Vučić nije pogrešio što je one koji ga napadaju na protestima nazvao ustašama” (Darko Glišić) do “ovo je pokušaj obojene revolucije, političari bivšeg režima direktno izazivaju haos, prete porodici… (Vladimir Orlić).
Pa onda “niko nije kriv, rijaliti nema veze sa nasiljem, deca to ne gledaju” (lično predsednik), “Kojo, Bjelogrlić, Trifunović nisu kulturno blago, već šljam” (Nataša Jovanović), “isti nivo monstruizma kao i dečko koji je ubio tu decu, tragično je da uopšte postoje takvi ljudi” (Darija Kisić, uz asistenciju Jovane Jeremić), “bede ljudske, neljudi, lešinari bez dostojanstva, stida i srama” (Dubravka Filipovski), “kuso i repato, sve sa dna kace, gde god možete da lešinarite, lažete narod” (Milica Nikolić), “vi ste bre jedna fašistička klika” (Miodrag Jovanov), “glumci su antisrpsko đubre i ustaše, oni bi uništili Srbiju” (Sandra Božić)…
I tako u beskrajon, što bi rekao Ršumović o onoj pesmi o slonu i telefonu. Posebno su na udaru javne ličnosti, koje su govorile na protestima “Srbija protiv nasilja” ili su snažno podržali “majski prevrat”. Prvo im predsednik svega ovoga nacrta metu na čelu, a onda počne nadmetanje u pljuvanju. Ko će jače, ko će “sočnije”… Pri čemu je on sam već duže vreme vraćen na radikalska podešavanja, što se vidi iz sledećih “smernica” pljuvačima:
“Nikola Kojo nema veze sa politikom, on zloupotrebljava svoju popularnost.” “Ja mislim sve različito od Bjelogrlića i Marića i ponosan sam što sa njima ni u čemu nisam saglasan, posebno u tome da imaju pravo da biju svoje starije kolege i da optuže srpski narod za sve za šta hoće.”
“Nema potrebe da koristite rečnik – đubre i slično, jer to nema nikakvog smisla”, istakao je predsednik svega ovoga u pomenutoj emisiji, umišljajući da je manje opasno ovakvo dvosmisleno targetiranje i omalovažavanje neistomišljenika. O svakom se nađe ponešto, svakom se ponešto prišije, pa se to papagajski ponavlja dok vam to isto ne saopšti baba iz komišluka, ljuta što joj je “opozicija ukinula Zadrugu”.
U tome se sadašnji “glavni urednik Srbije” ponekad i preigra, računajući na već tradicionalno kratko pamćenje svojih podanika. „Ovaj što bi da nam opšti sa majkama, sestrama“, tako je predsednik svega ovoga napao profesora Miodraga Jovanovića, koji se na skupu „Srbija protiv nasilja“ obratio javnosti, čitajući proglas podrške od strane velikog broja pripadnika akademske zajednice.
Predsednik ne samo svega ovoga, već izgleda i biografija svih nas, govorio je o tekstu pesme “We are the Serbs”, rok benda „Ništa ali logopedi“, u kom je profesor Jovanović bio pevač sredinom devedesetih godina. Tako je došao i do formulacije „ovaj što bi da nam opšti sa majkama, sestrama, ćerkama … sa svim ženama, bakama, sa svima mogućima… jer je u mogućnosti da bude tako bahat i bezobrazan“
Za one koji nisu upoznati, pesma “We are the Serbs” nastala je pre 27 godina i na sarkastičan način se bavi jednostranom predstavom Srba u zapadnim medijima, prema kojoj je ceo jedan narod prikazan kao narod ubica, silovatelja i negativaca. Sada se, potpuno izvučene iz konteksta i lišene sarkastične konotacije, te reči koriste da se diskredituje ugledni profesor Pravnog fakulteta.
Kolika je to glupost, najbolje bi ilustrovala objava kako je Nebojša Krstić, onaj što se nedavno proslavio na televiziji za ružičastu stvarnost suptilnim izrazom “jedi, bre, govna” sad javno poručio svom sadašnjem idolu “bio sam ti paž u dvorcu tvom, dvorcu raskošnom”, jer je naknadno došao do saznanja da “laž, sve je bilo laž, svaka tvoja reč i svaki tvoj osmeh”, te da je zapretio “udri bogataša i uzmi mu sve pare”.
Za one koji nisu upoznati, pesma “Udri bogataša” nastala je pre 40 godina i nalazi se na “B” strani albuma “Čokolada” vokalno-instrumentalnog sastava “Idoli”, u kome je savetnik i prethodnog predsednika svega ovoga i “glavnog urednika Srbije” lupao. Bubnjeve.
BONUS VIDEO Reka ljudi na protestu „Srbija protiv nasilja“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare