0
Četvrtak, „Dorćol Platz“, opet komemoracija, opet bivši predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, opet neko sa kim sam radio. Miloš Vasić (1947-2021), jedan od osnivača i pune tri decenije zaštitni znak nedeljnika „Vreme“, predsednik NUNS-a u godinama zatvaranja medija, prebijanja i ubijanja novinara (1997-1999)...
Kao i pre nekoliko meseci, kad smo se na istom mestu opraštali od Gordane Suše (1946-2021), predsednice NUNS-a od 1999. do 2002. godine, nameću mi se dva osnovna utiska. Prvi, sve je manje nas, kojima je još stalo do profesije i sve je manje uzora na koje bi budući novinari mogle da se ugledaju i oslone. Drugi utisak, mnogo snažniji, je da mi, svi zajedno, još bijemo jednu jedinu bitku, onu protiv režima Slobodana Miloševića.
Kako vreme odmiče sve smo više svesni činjenice da nas je ne samo nadživeo, već i prilično marginalizovao taj sistem svemoći jednog čoveka, kriminala i korupcije, medijskih manipulacija i potkupljivanja biračkog tela, ucena i pritisaka na zaposlene u javnim službama i preduzećima, forsiranja podela u društvu (stari – mladi, vlast – opozicija, rodoljubi – izdajnici…), uz neprestano zavađanje sa susedima i udaljavanje od Evrope…
Uskoro će peti dan oktobra, možda prvi u svim godinama ovog veka za koji ćemo moći da kažemo samo „danas je utorak“. To je drugi stub naših zabluda, taj više nego kratak period kad smo pomislili da smo pobedili i da Srbiju više ništa ne može da zaustavi na putu ka demokratskom društvu i evropskoj integraciji.
Miloševića i njegovu suprugu možda, sve ostalo se samo pritajilo i sačekalo trenutak kad će ukupan broj nezadovoljnih, između ostalog i brzinom tih promena, da sve vrati na stara „podešavanja“. „Kad nastaje onaj lom u ljudskim glavama kad ideju o boljoj budućnosti i boljem životu ljudi zamene za bilo koju ideju preko koje mogu da ispolje nezadovoljstvo, očajanje, gnev…“ – pisao je u maju 2012. legendarni Dragoljub Žarković (1951-2020).
Pokazalo se, na žalost, da je tada „bilo koja ideja“ bila jedina koja ovde opstaje – hoćemo novog Miloševića. Zato, valjda, devet godina kasnije, iako je mnogo nezadovoljnih, očajnih i gnevnih, vojujemo tu staru bitku!