Piše Ivan Mrđen: Između ljubavi i mržnje

Poznati američki pevač i kompozotor Džoni Keš (1932-2003) jednom prilikom je rekao: “Ceo život bićeš suočen sa izborom. Možeš da biraš ljubav ili mržnju. Ja biram ljubav!” Mada, kako se govorilo na staroj Čukarici, “nije sve u ljubavi, ima nešto i u kešu”.

Kad ovaj tekst bude objavljen, bet-meni i ostali manijaci po kladionicama u Srbiji i okolini znaće tačan rezultat gradskog derbija, odigranog u subotu 11. februara na CommBank stadionu u Sidneju, na kome je domaćin ekipa Western Sidney Wanderers. Taj klub je osnovan 2012. godine i, uz odgovarajuću licencu, odmah uvršten u ovdašnju profesionalnu A-ligu, kad su u ligaškom delu čak osvojili prvo mesto, ali su kasnije u plej-ofu ostali bez titule.

Njihov današnji protivnik i najveći rival je Sidney Football Club, osnovan krajem 2004. godine, od kada je pet puta osvajao šampionsku titulu. Za tri poslednje (2017, 2019. i 2020.) jedan od najzaslužnijih je Miloš Ninković, nekadašnji član Čukaričkog, Dinama iz Kijeva i jedne sezone Crvene zvezde i reprezentativac Srbije (od 2009. do 2012. ima ukupno 28 nastupa). U Australiji je posebno zapamćen njegov učinak 2017. godine, kad je proglašen za najboljeg igrača lige.

Zato je njegova odluka iz jula 2022. da potpiše jednogodišnji ugovor sa Wanderersima (u prevodu “lutalice”) izazvala buru negodovanja među pristalicama nebesko plavih. O tome je pisao i britanski The Guardian, nazvavši ga “plaćenikom, koji je odbacio svoju vezu sa vernicama Sky Bluesa”, dok je njegov bivši saigrač Aleks Broske rekao da je taj potez bio “šamar” za oba kluba i kritikovao sve one koji su bili uključeni u transfer, rekavši da to nikada nije trebalo da se dogodi.

Bilo kako bilo, 12. novembra 2022. Ninković je prvi put nastupio u derbiju u Sidneju za Wandererse, a navijači su ga prozivali i vređali. Na jednom transparentu je pisalo: “LEGENDE se neguju. NASLEĐE IZDAJNIKA ĆE PROPASTI”, uz prikaze klupskih velikana Stiva Korice, Rajana Granta i Aleksa Broskea kao vitezova u sjajnim oklopima, dok je u pozadini spaljen stari Ninkovićev dres sa brojem 10.

To je sve ipak bilo u granicama razumljivog, za razliku od zahteva nekih navijača Sidney FC da na ovoj utakmici svog nekadašnjeg idola dočekaju tako što će na teren baciti odsečene svinjske glave i mrtve pacove. Što bi rekao već zaboravljeni američki komičar Džimi Durante (1893-1980): “Budite ljubazni prema ljudima na putu prema gore, jer ćete ih možda upoznati na putu prema dole.”

Taj sidnejski derbi odigran je pred 34.232 gledaoca, što je rekordna poseta u poslednjih pet godina. Wanderersi su ostvarili svoju prvu pobedu posle tačno 3.304 dana, golom Kusini Jengija u 70. minutu, a asistirao je, ko će drugi nego – Miloš Ninković.

U to vreme on je dobio i australijsko državljanstvo, što je bio jedan od uslova da uopšte zaigra za novi klub, jer po ovdašnjim propisima u protokolu mogu da se nađu samo petorica stranaca. Bilo je i priča o nesuglasicama s trenerom Stivom Koricom, koji je morao da rekonstriše tim posle poražavajućeg desetog mesta Sidney FC u sezoni 2021/2022.

Tri meseca kasnije sasvim je izvesno da ova priča neće izazivati toliko emocija i oprečnih mišljenja. Ninković je 25. decembra 2022. napunio 38 godina. U ovoj 2023. za crveno-crne, što su boje njegovog novog kluba, nastupio je ukupno 35 minuta, ulazeći u igru pred kraj utakmice, istina kad je trebalo “stati na loptu” i sačuvati rezultat.

A priče o ljubavi i mržnji, vernosti i izdaji, idolima i onima kojima se ništa ne oprašta sastavni su deo fudbalskih saga na svim meridijanima. Neke su lokalne, poput ove sidnejske, a neke imaju i univerzalni karakter. Takva je, svakako, trauma legendarnog Džona Terija, reprezentativca Engleske 78 puta, koji je za Čelzi tokom nešto manje od dve decenije odigrao 492 utakmice i postigao 41 gol. Od kojih je jedan protiv Vest Hema, u kome je ponikao, zapamtio za čitav život, jer je objavljena fotografija kako on raširenih ruku proslavlja pogodak, dok mu sa tribina stariji čovek pokazuje srednji prst.

Nevolja je što je to bio njegov otac!