0
Inicijativa ProGlas saopštila je prekjuče da je više od 123.000 ljudi potpisalo proglas kojim se građani pozivaju da u što većem broju izađu na izbore 17. decembra ove godine. Među potpisnicima se nalazi oko 4.500 lekara i ostalih medicinskih radnika, 17.000 penzionera, 7.500 profesora, nastavnika i učitelja i više od 300 glumaca, više od 700 muzičara, 117 književnika, 132 reditelja, 444 likovna umetnika, 77 sudija i 1.126 advokata.
Prema strukturi potpisnika ističu se i studenti (3.651), preduzetnici ( 2.372), arhitekte (919), radnici (2.636), ugostitelji (647), trgovci (1.484), domaćice (897), poljoprivrednici (401), vozači (1.219), frizeri (338), knjigovođe (532), stolari (148), veterinari (358)… Iako nisu posebno naznačeni, verujem da su mnoge moje koleginice i kolege potpisale ovaj značajan dokumenat, u kome se poziva na buđenje društvene svesti i apeluje da građani Srbije u što većem broju izađu na predstojeće izbore.
Neću da verujem da su nas pretekli domaćice i frizeri, o vozačima i advokatima da ne govorim… Njima svaka čast, ali ne bi valjalo da je manje od stotinak članova oba novinarska udruženja zainteresovano da se umesto kulta ličnosti, u prvi plan postave slobodni građani koji sami uređuju odnose u svojoj zemlji.
Tim pre što se, po mom mišljenju, na sve novinare i uopšte medijske poslenike najviše odnosi ove rečenice iz ProGlasa: „Zato pozivamo sve one koji se u svojim životima sreću s raznim licima jedne te iste nepravde i bahatosti da prevaziđemo sopstvene strahove i nepoverenja i da se udružimo u borbi za drugačiju Srbiju. Srbija je naša zemlja i zato je ovo zajednička borba u kojoj treba da dokažemo kakvi smo i koliko nas je.”
Neću da verujem da je strah u toj meri zagospodario onim medijima, koji “po službenoj dužnosti” šire režimsku propagandu, da ne smeju ni da pogledaju nešto iza čega stoje akademici Ljubomir Simović i Vladimir Kostić, profesori Ivanka Popović, Miodrag Jovanović, Filip Ejdus, Vladica Cvetković i Tamara Džamonja Ignjatović, sudija Miodrag Majić, glumci Dragan Bjelogrlić i Svetlana Bojković, književnik Gojko Božović, reditelj Srdan Golubović i novinari Petar Peca Popović i Biljana Stepanović. A kamoli da potpišu…
Znam da većina radi pod ogromnim pritiskom likova koji oličavaju nepravde i bahatosti, kako političara na vlasti i njima bliskih “bizmismena” i siledžija tako i njihovih podguznih muva po medijima, znam da su mnogi na rubu egzistencije zbog malih plata i honorara, nesigurnog statusa i neizvesne budućnosti, ali… Bilo bi strašno da u nekom povećem broju zaista veruju u bljuvotine koje o pomenutim uglednim javnim ličnostima lansiraju preko svojih novina i televizijskih kanala, ne samo od kako se ProGlas pojavio već u podužem periodu.
Imam puno razloga da verujem kako je moj prijatelj Milomir Kragović mislio upravo na sve naše koleginice i kolege, kad je nedavno upitao: Šta ste danas dobro uradili?
“Šta vas briga što se rijaliti širi poput pauka?! Šta vas briga što je sve više budala?! Šta vas briga što najbrže napreduju ljigavci?! Šta vas briga što se mnogi odriču svojih predaka?! Šta vas briga što je sve manje dobrote i obraza?! Šta vas briga… Zato vi lepo svako veče pogledajte u svoje ogledalo i pitajte sami sebe: Da li sam danas nešto dobro uradio/uradila?”
Za početak, bilo bi dobro da makar pročitaju ProGlas!
