Piše Ivan Milićević: Mala svađa među lojalistima

Nekontrolisano štancovanje saopštenja za javnost, neuresteničnih odgovora i pasivno-agresivnih reagovanja, koji poslednjih nedelja neprekidno, sveopštim povodima, pristižu sa adrese Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ostavljaju utisak da je glavni tužilac Nenad Stefanović, iznova zapao u svoju skribomansku fazu, koja je ovog puta otpočela i mnogo jačim zamahom.

Da li zbog trenutnog lošeg rasporeda ili retrogradnog kretanja natalnih planeta, a možda i posledica izloženosti zračenjima podzemnih voda Bare Venecija, gde se priča da se nastanio, tek deluje da se Stefanović, poput sirotinjskog Fausta u turbo-folk verziji, sve teže nosi sa svim svojim zaduženjima i paktom preuzetim obavezama, posebno u okolnostima ovako snažnog intenziteta događaja.

Novi skribomanski udar otpočeo je slučajem „Senjak“, a celokupna javnost je „u lajvu“ mogla da prati kako izgleda kad razvaljeni državni tj. partijski sistem, na čelu sa neznalicima i nesposobnjakovićima, krene u sanaciju neke štete.

Bez ikakve ideje, smisla i ako ničeg drugog – usaglašene priče. Još nijedan javni komentar ili novinski članak koji je ukazivao na sumnjive okolnosti ove istrage, ali i raskrinkavao prethodno zvanično objavljene neistine, nije mogao da protekne bez novog saopštenja ili reagovanja VJT.

Svako naredno demantovalo je prethodno, pretvarajući istragu jednog ubistva u potpuni cirkus i lakrdiju. Po istom, devijantnom modelu otpočeo je prošle nedelje i poslednji „projekat“ zvani „zvučni top“, a gradaciju potpunog besmisla i kulminaciju zloupotreba državnih institucija i pojedinačnih položaja, pratilo je i agresivno vozdizanje skribomanije.

O tome najbolje svedoči Stefanovićevo dopisivanje sa Advokatskom komorom Beograda, koja je svojim saopštenjem za javnost, isprovociranim aktulenim događajima, samo pokušala da apeluje na razum, ali i podseti na posledice koje mogu nastupiti zbog nezakonitih postupanja, a nadasve pokretanja neosnovanih istraga.

Saopštenje, odnosno neurestenično reagovanje VJT, nije zaobišlo ni „Novu“, i to povodom teme koja naizgled nema nikakve veze sa primarnim morama glavnog tužioca.

Povod je bila analiza slučaja policajke Tanje Drobnjak, saradnice načelnika UKP Marka Krička, koja je na jednom protestu usnimljena kako vrši torturu i čupa za kosu jednu studentkinju. Pomenuta policajka, protiv koje je podignut optužni predlog zbog torture, uspela je da se spase sudskog progona zahvaljujući udruženom i nezakonitom delovanju čak četvorice glavnih tužilaca, među kojima je naravno i Nenad Stefanović.

Udruženim delovanjem, svi oni su uspeli da joj obezbede da se iz cele ove priče izvuče oportunitetom, to jest uplaćivanjem određene sume novca u dobrotvorne svrhe, a čemu se direktno protivila postupajuća tužiteljka koja je uspešno protiv Drobnjakove okončala istraga i sudu podnela optužni predlog.

Na obavezno uputstvo svog šefa da slučaj zatvori oportunitetom, postupajuća tužiteljka je imala pravo da uloži prigovor, o kom je trebalo da odluči neposredno viši tužilac, konkretno – Nenad Stefanović. „Nova“ je otkrila da je Stefanović, iz nepoznatih razloga, tražio da se izuzme iz odlučivanja po ovom prigovoru, zbog čega je glavni apelacioni tužilac delegirao slučaj na šefa VJT u Smederevu.

Usledilo je Stefanovićevo „reagovanje“, u kom je čovek, mrtav hladan, napisao da se izuzeo iz ovog slučaja– zbog izveštavanja "Nove" o ovom slučaju i unapred izražene sumnje u njegovu nepristrasnost.

Preciznije, junak naše priče posumnjao je u sopstvenu nepistrasnost zbog izveštavanja "Nove", a potom tražio svoje izuzeće, iako zakon ne poznaje izuzimanje zbog pristrasnosti, koja je inspirisana medijskim natpisima.

Jer ako Stefanović sumnja u svoju nepristrasnost zbog pisanja "Nove", onda bi trebalo da se dosad, već nebrojano puta izuzeo iz kompletnog svog profesionalnog postojanja i delovanja, a kamoli jednog prigovora.

Vo imja oca.

Ova pak, notorna budalaština koja nema veze s istinom, otkrila nam je nešto drugo, i fokus cele priče vratila na početak skribomanije i slučaja „Senjak“. Jer, kako tvrde izvori „Nove“, pravi razlog za izuzimanje Stefanovića iz slučaja čupačice-policajke, nije izveštavanje „Nove“, već sukob koji ima s njenim šefom– Markom Kričkom.

Povod je, razume se, slučaj „Senjak“, te status koji u njemu uživa smenjeni načelnik beogradske policije Veselin Milić. Nepotvrđena, ali donekle logična priča kreće se u pravcu da je Kričak poprilično nezadovoljan što je od njegove krivične prijave, koja je od starta bila bazirana na upitnim činjenicama, do danas ostalo gotovo ništa, budući da za razliku od Stefanovića, ima nasušnu potrebu i želju da Milića vidi na dugogodišnjoj robiji.

Pošto Stefanović dosad nije bio u situaciji da procesuira bilo koga iz redova kojima i sam pripada, kao i da usput, mora da ispunjava "želje i pozdrave" raznih interesnih grupa, sva ta napetost sa neuresteničnim tendencijama koju emituje iz skribomanskog komuniciranja s javnošću, nije uopšte iznenađujuća.

Raskorak u kom se obreo izvesno objašnjava i sve "promene" koje su do danas ispratile ovaj slučaj, posebno u kontekstu prijave koju je najpre protiv Veska "namaljivača" podneo UKP (čitaj: Kričak), do onoga što je naposletku od nje ostalo. Verovatno da je i sam dugo vagao na koju će stranu.

Ostaje još pitanje gde je u tom Stefanovićevom raskoraku i bolnoj špagi između Veska i Krička, lociran "prvi kum Srbije".