Vozač (79) kolima usmrtio ženu (44) na pešačkom na Karaburmi: Stručnjak za saobraćaj objašnjava kakva pravila važe za starije vozače, ali i šta je najveći problem

Kako je saopštilo MUP, nesreća se dogodila u sredu kod Tržnog centra "Big", kada je automobil naleteo na ženu. Na društvenim mrežama objavljen je snimak sa obližnje kamere na kom se vidi da su druga vozila bila zaustavljena pred pešačkim prelazom, dok je automobil, za čijim se volanom nalazio Jovan T, prošao velikom brzinom i bez zaustavljanja.

Advokat i stručnjak za bezbednost saobraća Damir Okanović najpre naglašava da ne pristaje na to da se bilo ko diskriminiše, ni po godinama niti po bilo kom drugom osnovu.

"Nigde u civilizovanom svetu ne može nekome biti uskraćeno određeno pravo samo zato što ima 70 ili 80 godina. Međutim, postoji mogućnost da se to pravo ograniči ili uskrati ukoliko osoba ne poštuje uslove koji važe za sve. Ukoliko neko ne ispunjava te uslove, nije bitno da li ima 20 ili 80 godina, a svakako da mogućnost nastupanja nekog zdravstvenog stanja nije nespojiva sa vozačima koji imaju 80 godina. Zato zakon predviđa da lica starija od 65 godina u određenom roku podležu pregledima i kontrolama, a ukoliko komisija utvrdi da postoje zdravstveni razlozi, pregled može biti određen i u kraćem roku od propisanog", kaže Okanović.

On ističe da postoji jedan problem, a to je da ne postoji povezanost, odnosno razmena informacija, između javnog sektora što je dom zdravlja i privatne prakse, klinika, koje mogu da izdaju uverenja o zdravstvenom stanju.

"Osoba može da ima pet hroničnih stanja koja su upisana u karton doma zdravlja, a da dođe u privatnu ustanovu, kaže da ne boluje ni od kakve bolesti i dobije uverenje da je sposobna. Lekar u privatnoj ustanovi možda uopšte ne zna za njegove bolesti. Problem se rešava na lakši ili teži način. Imamo situaciju da kada kod nekoga nastupi neka bolest ili stanje, kojim su kompromitovane njegove sposobnosti, iako izabrani lekar ima obavezu da obavesti policiju o tome, on to ne uradi", kaže naš sagovornik.

Zbog čega se ne prijavljuje?

On navodi da u Srbiji važe odredbe koje su na snazi već 18 godina, a lekari još uvek nisu upoznati dovoljno sa njenim odredbama.

"Ukoliko pacijent izgubi vid ili dođe do nekog drugog ozbiljnog zdravstvenog problema, lekar je u obavezi da obavesti policiju, ali to ne učini iz neznanja. Sa druge strane, lekari koji znaju za tu obavezu ustručavaju se da to urade jer smatraju da je u suprotnosti sa zakonom o zaštiti privatnosti pacijenata. Posebno je to problematično u manjim sredinama, gde lekar ne želi da se „zameri pacijentu“. To može biti taksista, profesionalni vozač ili bilo ko drugi. Lekar se tada suočava sa tim da može biti obeležen kao osoba koja uskraćuje nekome pravo na rad. U manjim sredinama ljudi ne vole da se zameraju jedni drugima", kaže stručnjak.

Naš sagovornik ističe da je sada sve na tužilaštvu kako bi utvrdilo sve okolnosti i detaljno proverilo ceo slučaj saobraćajne nezgode koja se dogodila na Karaburmi.

"Ukoliko se utvrdi da osumnjičeni nije sposoban za upravljanje vozilom, a istovremeno se utvrdi da je imao važeći lekarski pregled, potrebno je utvrditi ko je i na koji način izdao uverenje da je zdrav, odnosno sposoban za upravljanje motornim vozilom", kaže advokat Damir Okanović.

Šta kaže Zakon o bezbednosti saobraćaja?

Zakon o bezbednosti saobraćaja prema članu 185. navodi da se vozačka dozvola izdaje na 10 godina, dok se licima starijim od 65 godina izdaje na rok od najviše pet godina, u skladu sa nalazom i mišljenjem iz uverenja o zdravstvenoj sposobnosti.

Isti član predviđa da se vozačka dozvola može izdati i na kraći rok ako je to određeno na osnovu zdravstvenog pregleda. Licima starijim od 65 godina, kao i onima kojima je dozvola iz zdravstvenih razloga izdata na kraći rok, prilikom izdavanja dozvole potreban je i dokaz o zdravstvenoj sposobnosti.

Iz člana 187. ZOBS-a, prema kojem vozač koji je bolestan, umoran ili u takvom psihičkom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom ne sme da učestvuje u saobraćaju.

Kako se utvrđuje zdravstvena sposobnost?

Član 188. ZOBS-a propisuje da se zdravstvena sposobnost vozača utvrđuje lekarskim pregledom koji može da obavlja ovlašćeno pravno lice, odnosno zdravstvena ustanova koja ispunjava propisane uslove i ima ovlašćenje nadležnog ministarstva.

Uverenje o zdravstvenoj sposobnosti izdaje zdravstvena ustanova nakon pregleda. Ukoliko se utvrdi da vozač nije zdravstveno sposoban, ustanova je dužna da o tome obavesti teritorijalno nadležnu organizacionu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova.

Zakon predviđa i mogućnost da se, ukoliko postoji sumnja da vozač zbog psihofizičkih smetnji ili nedostataka nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom, uputi na kontrolni zdravstveni pregled.

Ko može da traži kontrolni pregled?

Na kontrolni zdravstveni pregled vozača može uputiti nadležna organizaciona jedinica MUP-a, a zahtev za upućivanje mogu podneti i inspektor za drumski saobraćaj, javni tužilac, organ ovlašćen za vođenje prekršajnog postupka, pravno lice ili preduzetnik kod kog je vozač zaposlen, kao i Agencija za bezbednost saobraćaja.

Dakle, starost sama po sebi nije osnov za oduzimanje vozačke dozvole. Ukoliko postoje konkretne okolnosti koje dovode u pitanje sposobnost vozača da bezbedno upravlja vozilom, zakon predviđa mehanizam kontrolnog zdravstvenog pregleda.

Ukoliko se na zdravstvenom pregledu utvrdi da vozač nije psihofizički sposoban za upravljanje vozilom određene kategorije, zdravstvena ustanova je dužna da o tome obavesti MUP. Organ koji vodi vozača u evidenciji tada oduzima vozačku dozvolu za odgovarajuću kategoriju.

Zakon takođe predviđa mogućnost da se u lekarskom uverenju odredi potreba za korišćenjem određenih pomagala tokom vožnje, poput naočara, a ta obaveza se upisuje u vozačku dozvolu.

Za pojedine profesionalne vozače pravila su dodatno stroga. Vozači kojima je upravljanje motornim vozilom osnovno zanimanje, kao i vozači koji obavljaju javni prevoz, moraju da se podvrgnu zdravstvenom pregledu radi utvrđivanja psihofizičke sposobnosti u roku koji ne može biti duži od tri godine, dok se u lekarskom uverenju može odrediti i kraći rok za naredni pregled.