Piše Ivan Milićević: Dabogda te štitio zaštitnik građana

Svaki pokušaj koleginice Ivane Momčilović Odabašić da dobije smisleni i utemeljeni odgovor od Pašalića na bilo koje pitanje u vezi sa tragedijom na Železničkoj stanici u Novom Sadu, ali i svim onim što je usledilo – protestima, neosnovanim hapšenjima aktivista, sumnjivim policijskim značkama, presretanjima i otmicama studenata, završavalo je u slepoj ulici.

Tokom polučasovnog razgovora, koji je bilo nemoguće pratiti bez konstantne mučnine u stomaku i nekontrolisanih nagona za urlikanjem na televizor, koleginica sa TV N1 je uspela da ne nasedne ni na jednu neotesanu i snishodljivu provokaciju, kojima ju je Pašalić konstantno zasipao. Istina, sve do poslednje sekunde, kada je konačno „razbucan“.

No, krenimo redom.

Gde je, šta radi i čime se bavi Zoran Pašalić u trenutku nezapamćene tragedije i nestabilnosti u koju je čitavo društvo upalo, zasigurno se zapitao svaki građanin ove države, minulih dvadeset i kusur dana. Njegovo uporno neoglašavanje i ćutanje na sve sumnanute i bizarne događaje koji su zabeleženi od dana nesreće i velikog protesta u Novom Sadu, ponovo je pokrenulo ono osnovno pitanje - koga zapravo štiti zaštitnik građana?

U kom će pravcu teći razgovor, dalo se naslutiti već na prvom pitanju, kada je koleginica upitala Pašalića da li se i on, posle svega što se dogodilo, oseća bezbednim. Njegov podrugljiv odgovor da se on, zaboga, uvek oseća bezbedno, ostao je bez smislenog objašnjenja, uostalom kao i svi naredni koji su usledili.

Po receptu istaknutih govornika SNS, Pašalić je već na drugom pitanju pokušao novinarku da proglasi neznalicom koja ne poznaje zakone i Ustav, jer mu je postavila pitanje da li je na bilo koji način reagovao u vezi sa tragedijom na Železničkoj stanici. Pošto nijedan novinar na ovom svetu nije dužan da poznaje ni zakon ni Ustav, već je njegova uloga da stručnjaku s kojim razgovara obezbedi prostor da u iste uputi nedovoljno stručnu javnost, Pašalić je na ovaj način u startu pokušao da diskredituje novinarku, koja je strpljivo čekala svoju poslednju sekundu.

Pod okriljem bajke da njegov posao nije da prikuplja informacije u vezi sa određenim događajima, te da mu Zakon ne dozvoljava da komentariše sudske i tužilačke odluke, Pašalić je, perfidno i podmuklo, pokušao da sakrije sve svoje dvadesetodnevno nečinjenje i ignorisanje svega što nam se događa. Jer od njega niko nije ni očekivao da će se baviti sakupljanjem dokaznog materijala ili komentarisanjem istražnih ili sudskih odluka, već onim što nesporno jeste njegov posao – zaštitom građana.

Ako je građane uznemirila činjenica što u prvih 20 dana tužilaštvo nikog nije osumnjičilo, a kamoli uhapsilo kao odgovornog za tragediju, onda je posao zaštitnika građana da, gle čuda, zaštiti građane i svojim autoritetom i imenom institucije koju predstavlja, istražne organe, u ovom slučaju tužilaštvo, upozori da je neophodno da bolje komuniciraju s javnošću i istu umire. U tome, dakle, nema nikakvog komentarisanja odluka što mu, istina, Zakon ne dozvoljava, već prosto - zaštite građana.

Takođe, uporno insistiranje novinarke da Pašalić objasni najveću konfuziju u vezi sa svojim institucionalnim postojanjem, to jest u kojim slučajevima reaguje proaktivno, a kada je neophodno da mu se prethodno podnese prijava ili pritužba, Pašalić je uspeo da postavi nove standarde manipulacije, kao i da čuvenu „naprednjačku“ bravuru da se na pitanje odgovara pitanjem i to onim: „Je l‘ vi stvarno mislite da …“, dovede do savršenstva. Nije izostalo ni prozivanje medija iz „Junajted grupe“, kao i oživljavanje davno promašene teme – Vi iz Luksemburga.

Da ovakva drskost može samo izazvati finalno slupavanje, postalo je jasno na kraju, kada nije uspeo da objasni zašto nije reagovao na svedočenje kidnapovanih studentkinja iz Novog Sada Mile Pajić i Dorotee Antić, koje su nepoznati muškarci presreli, uneli u automobil, a potom odvezli u nepoznatom pravcu i tri sata ispitivali. Na pitanje da li je ovaj slučaj bio dovoljan sam po sebi da bi se oglasio, Pašalić je najpre nekoliko minuta turirao, objašnjavajući da njegova institucija ne reaguje tek tako, na puka svedočenja s televizije, već isključivo na ono što je potkrepljeno nekakvim činjenicima.

Kada je suočen sa tim da su navodi studentkinje strašni i uznemirujući sami po sebi, te da je potraga za dodatnim "činjenicama" besmislena jer ni njima samima nije bilo poznato ništa više od onoga što su već ispričale, Pašalić je u poslednjoj sekundi emisije priznao da je ipak imao dovoljno elemenata da sam stupi u kontakt sa studentkinjama. Činjenicu da im uprkos svemu nije uputio poziv, apsotrofirala je i novinarka i ispratila ga iz studija.

Šteta što taj deo „u offu“ nismo imali prilike da vidimo.