8
Priznajem, ovo je nova verzija planirane kolumne. Prvu verziju sam započeo pričom o žvalavom dječaku. To je priča o parazitu. Opasnom. Podmuklom. Spremnom da ubije domaćina. Prelazi sa domaćina na domaćina. Gde može da ukrade, pozajmi a da nikada ne vrati. On bi živeo do poslednjeg tvog dinara. Nije mu problem da ti uđe u privatni život. Da laže, rovari, mešetari. On tako vatreno pokreće dame da mu daju novac. Uvek za auto. Da promeni gume. Da ga registruje. No, žvalavi dječak ne zaslužuje priču o sebi. On je polako sam piše. Jedan pogled na vodu bio je dovoljan da ga izbacim iz glave i iz priče. Idemo sa letnjim motivima. Menjam i naslov kolumne. Funky Destination, sa albuma Revolution Is Only Solution iz 2013. Lepa letnja funky vožnja. Nemam vremena za emotivne proždrljivce, loše likove, prevarante, dupljake. Ne razumem gibanja morala ili etike savremenih kvazi-opozicionara.
Ponekad mi se čini da smo kao društvo programirani na samouništenje. Vrlo često nalazim te suicidne pokušaje u ponašanju vlastodržaca, opozicije, običnog sveta, pa i sebe samoga. Novi talas globalne pošasti nam se ponovo sprema. Virtuelno telo zvano Krizni štab primenjuje taktiku mrmota koji naleće na medveda. Pravi se mrtav. Uključivanjem takvih stručnjaka poput Vesića i jeste bio srebrni metak za ovo veselo društvo. Indijci dolaze u goste. Granična policija čeka da im neko prepriča nova pravila. Svi se kunu u vakcine. Pokušaji očajnika. Vakcinacija ne može sama po sebi da bude rešenje. Stroga kontrola granica, stroga primena pravila o karantinu ili negativnom PCR testu. Za sve. Bez izuzetaka.
Čovek kome ime ne spominjem, a u glavi drži štivo “ Hiljadu zašto – hiljadu zato” i dežurni je stručnjak opšte prakse, govori da nema ustavnih ovlašćenja da se na vratima tržnih centara, bioskopa i pozorišta proverava vakcinalni status, tj da se masovna okupljanja dozvole samo vakcinisanim osobama. U isto vreme, čovek koga nije dao, obavezuje vakcinaciju svih zdravstvenih radnika. Pitam se zašto. Naravno, u tome ima malo stručne i etičke problematike. Ako dozvoljavam bilo kojoj osobi da sama odluči da li želi ili ne želi da se vakciniše, da li ta prava mogu da uskratim bilo kome u zdravstvu, policiji, vojsci, javnoj upravi? Ne igramo li se opet dvostrukih aršina, samo zato što znamo da će roblje u belim mantilima da, naravno, ćuti? Da se razumemo, vakcinisan sam i jasan mi je značaj što šire vakcinacije. Ipak, mislim da radnika u MUP Srbije ili u javnoj upravi ima mnogo više nego u zdravstvu. I zašto ista pravila ne važe za sve?
U isto vreme, generacija najlošijih đaka donosi u Skupštini Zakon o vodama. Dežurna narikača i šatro student generacije i za to ima stručno objašnjenje. Nećemo da uništavamo, verujte nam na reč. Vidi, lepi, ne verujem. Gde god ste mogli i šta god ste mogli, upropastili ste. Šta god da ste dohvatili. Što reče proizvođač paradajza iz Leskovca, samo njemu verujem, ali ovi oko njega su stoka. Pa zemljoradnik, jesam li mu ja postavljao te dunstere? Hajde da verujem da gradonačelnik Kraljeva, zvani Aerodrum, neće nekom lokalnom baji iz SNS da dozvoli besomučno izvlačenje šljunka iz Zapadne Morave. Student generacije se kune u majku. Tako funcionišu institucije u ovoj državi.
Leto je. Sezona je žvalavih dječaka, pokvarenih zakona, naivnog naroda. U isto vreme, sve smo deblji, sve više pušimo i pijemo i sve kraće živimo. Deca su nam seljaci ako nisu bar na spidu. Ima šanse za nas. Bar kurvi za rijalitije imamo dovoljno. Da se svi uhvatimo za ručice, pa kao kod brata Žike da zaigramo poslednje kolce. Veselo. Leto je. A program samouništenja odbrojava…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
